TATA, PROBUDI SE: Cela Srbija plače zbog pisma ćerke Mikija Jevremovića i vama će krenuti suze na oči zbog Jeleninih reči

0
1770

Pevač Miki Jevremović doživeo je moždani udar i u jako je teškom stanju danima. Njegova ćerka Jelena Jevremović Nedeljković napisala je emotivno pismo na svom Fejsbuku.

Rasplakala je, takoreći, celu Srbiju. I nas u redakciji Piplmetra.

Pismo prenosimo u celosti.

Pročitajte ovo:  MIKI JEVREMOVIĆ IMAO MOŽDANI UDAR: Slavni pevač hitno prevezen u bolnicu, stanje kritično

Tata, probudi se.

Kada bismo imali još jedan… rekla bih ti mnogo toga. Sve ono za šta sam mislila “…ima vremena. Nije trenutak… Pričaćemo sutra…” Kada bismo imali jos jedan dan… ne bih čekala. Rekla bih ti koliko sam se divila tvojoj strasti prema muzici, čak i onda kada si nam kao otac zbog iste nedostajao. Volela sam sto živis svoj san. Bila sam, ako ne jedini, onda sigurno retki primerak adolescenta koji je slusao “B strane” tatinih ploča. Koje dete je, osim mene,slušalo pesme svog oca, da nadomesti prazninu u srcu ili potrazi spas u njima? Ali, to ti nikada nisam rekla…

Kada bismo imali još jedan dan… rekla bih ti koliko sam ti zahvalna što sam pored tebe zavolela knjige. Pročitao si ih više nego iko koga poznajem. Uvukao si me polako, temeljno u svet književnosti, najpre kroz česte opomene kada se javim na telefon. Govorio si: “Jeki, ne možeš reči – KUĆI SAM. Vec – KOD KUĆE SAM.” Ponavljao si to svakodnevno, više puta. Nije ti bilo teško. Tada me je to nerviralo. Danas sam ti zbog toga zahvalna. Govorio si: “Čovek je moćan onoliko koliko poznaje svoj jezik.” Preneo si na mene naviku da čitam knjige, a navika je vremenom postala ljubav, strast, beg.

Kada bismo imali još jedan dan… pristala bih na tvoju molbu i još jednom sa tobom otpevala pesmu. I pored konačne odluke da se prestanem baviti muzikom, sa kojom si se sa teškom mukom pomirio, pristala bih na još jedan put. Onda bih ti odgovorila na nikada izgovoreno pitanje – zašto sam odlučila da prestanem. Priznala bih ti da je osnovni razlog bio taj što ni po koju cenu nisam želela da, baveći se tim poslom, nedostajem mojoj deci kao što si ti nedostajao nama. Povod što nikada nisam započela tu temu bio je da ti ne bih nabila osećaj griže savesti. To nikada nisam želela, jer, kada nisi bio tu volela sam te iz daleka.

Kada bismo imali još jedan dan… potvrdila bih ti da nisam odustala od svog plana da objavim knjigu. Poslednji put kada smo sedeli zajedno, odala sam ti da sam duboko uplovila u svet pisanja, da ću uraditi sve da ljubav i hobi koji oduvek imam uzvisim u nesto ozbiljnije. U život. Rekao si mi ponosno: “Jeki, samo napred. Ti si rođena za to da na neki način iskažeš svoje emocije. Bilo kroz pesmu ili priču.” Bila sam toliko srećna tog dana kada smo nazdravili rakijicom novim uspesima, pa sam, što inače nikada nemam naviku, zamolila konobara da nas slika. To nam je poslednja zajednička fotografija.

Tata, ako nikada nisam naglas izgovorila, kada bismo imali jos jedan dan, rekla bih ti da sam ponosna što si mi otac, da sam bila počastvovana da pored tebe stojim na bini i delim mikrofon sa tobom. Rekla bih ti da te volim, takilice moj.

Oni koji tvrde da vreme leči rane i umanjuje bol, nemaju pojma nista o tome, tata. Vremenom se mogu samo navići na bol… saživeti se sa njim. On nikada neće biti manji, samo će, možda, poprimiti drugačiji oblik.Kada bismo imali još jedan dan… rekla bih ti da ovog trenutka milioni srca kucaju sa tobom, bezbroj duša za tobom plače… jer nikada nisi bio svestan svoje veličine.

Tvoja skromnost ti to nije dozvoljavala. Ali, ja bih ti rekla, tata… Samo kada bismo imali još jedan dan. Makar jedan.”

(Piplmetar.rs)

Tvoje mišljenje nam je važno. Napiši komentar

Budi prvi koji će komentarisati

Obavestite me mejlom kad
wpDiscuz