Sve što pročitate u ovom tekstu je istina, rušimo lažne urbane legende i otkrivamo da je medijska priča o Alemu Kurtiju, koji umire od raka u strašnim mukama, zapravo lažna
Svet je bio u šoku kada je tog davnog 17. marta 2004. godine u javnost dospeo snimak Albanca koji lomi krst na srpskoj crkvi. Novine su pisale o tome da je Alem Kurti doživeo strašnu sudbinu, da je umro u najgorim mukama od raka i razne varijacije na temu. Sve je to izmišljeno i postalo je urbana legenda. Dakle, u ovom tekstu ćete saznati pravu istinu o njegovoj sudbini.
Mediji su pisali ovako.
#VERZIJA IZMIŠLJANJA O ALEMU KURTIJU
Čovek po imenu Alem Kurti je umro teškom smrću u velikim bolovima i, kako su rekli srpski sveštenii za Pravdu i Alo, sada se Albanci s Kosova plaše da priđu pravoslavnim svetinjama jer je boje da će ih stići kazna.
Božja kazna stigla je Albance koji su pre pre 13 godina skrnavili i palili srpske svetinje na Kosovu. Alem Kurti, koji je lomio krst na srpskom manastiru umro je 2015.godine u prištinskoj bolnici u teškim mukama, posle borbe s rakom koji mu je razorio jetru i pluća.
Zbog Kurtijevog greha ispaštaju i članovi njegove porodice, koji su takođe teško oboleli, što je prestravilo ostale Abance. Kurti je tokom martovskog pogroma divljački polomio, a potom bacio krst sa Crkve Svetog Ilije u Podujevu. Pred smrt je, kažu, trpeo nesnosne bolove, a istu sudbinu sada proživljavaju njegova sestra i roditelji.
Od Kurtijeve smrti Albanci s Kosova se, kažu srpski sveštenici, plaše i da priđu pravoslavnim svetinjama bojeći se kletve.
Pogledajte kako je to izgledalo:
#VERZIJA ISTINE: KO JE STVARNO ALEM KURTI I DA LI JE UMRO OD RAKA I DA LI GA JE STIGLA BOŽJA KAZNA
Mediji su se pozivali na rečenicu da „albanski mediji prenose“ jer, kako je pisao u ovom tekstu o razbijanju mitova Nedeljnik, pouzdano znaju da kod nas niti ko prati albanske medije niti mnogo ljudi uopšte zna albanski jezik.
Za početak, identitet nečoveka (jer takav nesoj nema nacionalnost) koji je uništavao srpsku svetinju 2004. nikada i nije bio poznat. Ako i jeste, on se sigurno nije zvao Alem Kurti. Kurti jeste često prezime na Kosovu, znamo i Aljbina Kurtija i njegovo „Samoopredeljenje“, ali praktično ne postoji Albanac koji se zove Alem. Jednostavno, ni na jednom spisku albanskih imena – a vašem domaćinu u rubrici Mythbusters su albanska imena poznata i iz porodičnih razloga – nema nekog Alema. Ima, recimo, Armend, Astrit, Arlind, Ardit, Alban, Agim, Afrim i Agron, ima čak i Aleksander, ali Alem – nema.
Ovaj izvor „pišu albanski mediji“ je, zahvaljujući tome što niko ne govori albanski i niko zaista ne prati albanske medije, postalo magično, nešto kao „stara kineska poslovica“. Kažeš da su nešto pisali Albanci, i čik da te neko demantuje.
Naravno, pretraga na svim relevantnim kosovskim i albanskim medijima i portalima, kao KOHA Ditore i Telegrafi.com, pokazuje da nikada nije objavljena nijedna vest o nekom Alemu Kurtiju, ali takođe da nikada nije objavljena ni vest o bilo kakvim posledicama zlodela u Podujevu 2004.
Ah, tu se stvari ne završavaju. Među svim onim brojnim komentarima na sajtovima, recimo, ima dosta onih koji tvrde da maltene lično poznaju Alema Kurtija, te da je čovek (pardon, nečovek) živ i zdrav i da stanuje u Švajcarskoj.
No ako začeprkamo malo dublje po internetu, naći ćemo da je „Albanac koji je lomio krst na srpskoj crkvi“ postao istinska urbana legenda Srbije. Svako nešto zna o njemu i svako je nešto čuo. Pomenite, štih-probe radi, u kafani „onog Šiptara što je lomio krst“, i svi će se zakleti da je dripca odneo kancer.
Tako se, primera radi, na jednoj temi na forumu Krstarice iz jula 2012. godine (naslov teme je „Ujedinjenje Kosova i Albanije nema alternativu“) javlja neki tip sa „pouzdanom informacijom“, 14.500 poruka na forumu, i rečenicama, ovde datim u originalu: „Na kraju,otidji na Kosovo i raspitaj se medju Albancima o ovome sto pisem.Tamo,svaka 4. osoba ima rak. Zanimljivost je da je od raka umro onaj lik koji je lomio krst sa snimka iz 2004. sa nepunih 35. god.“
Dobro, sad smo utvrdili da je neuhvatljivi Alem actually rikno pre četiri godine, ne pre godinu, a saznadosmo, bogami, čak i njegovo godište.
Jula iste godine, dakle 2012, pojavljuje se i tekst na portalu Vaseljenska (LINK), s naslovom „Kosmet: Rušili srpske svetinje a sada dolaze da se pomole za zdravlje“, koji ima sličan motiv. I ovde dajemo u originalu: „U manastiru u Zočištu šiptari, za koje se zna da su ga 1999. rušili, mole se za zdravlje“.
Fakat je, naravno, i to tužan, da odgovorni za nasilje nad Srbima tog marta uglavnom nisu privedeni pravdi, strašni su podaci o broju proteranih Srba i zapaljenih crkava, bio je to finalni, krvavi pečat na pripremljeno ozvaničenje „države Kosovo“, ali izmišljene vesti i potpirivanje ovog napaćenog naroda nekakvim osvetničkim naslovima, koji niđe veze s vezom – od Boga se ne umire, ni od rušenja krsta se ne umire, ali se od raka (i od uranijuma?) umire – ništa dobro ne donose.
Verovatno bi od srpskih portala koji su se obrukali sa „Alemom Kurtijem“ previše očekivati da upute izvinjenje ili da, Bože sakloni, objave da su pustili izmišljenu vest. Ali kao što je ljudski praštati, ljudski je i nadati se.
