in

haha Tužno Vrh Štaa? Awww

GDE SU MATURANTI KOJI SU UPISALI FAKS Bio sam na 5 godina mature, pričali smo gde ko radi i kako se ko snašao

Povela se i priča gde se ko zaposlio

Goran Starčević za Piplmetar

Na proslavi pet godina od mature IV/3 tehničke škole u Beogradu, okupila se tek polovina odeljenja, njih deset. Pre nego što će početi lumperajka i pijanka, jedni drugima počeše da pričaju o svojim životima nakon srednje škole. Kroz zalogaje i žvakanje mezetluka, neki su pričali kako su se već oženili, udali.

Nekog hrana nije ni interesovala, pa je samo nalivao piće u prazne i poluprazne čaše. Povede se priča ko se gde zaposlio.

-Ma radim ti u noćnom klubu u šanku. Samo petak, subota, nedelja.-reče prvi.

-Pa kakva ti je plata?-upita ga devojka iz treće klupe do vrata.

-Ma jadna. Dnevnice od dve i po hiljade dinara. Ali prodajemo svoja pića, kupimo flaše, pa ih valjamo u klubu. Uzmem za smenu minimum još četiri dnevnice. Neko naruči celu flašu, neko po viski. Čak je i bolje da zakidam na čaše, nego na flaše.

Goran Starčević za Piplmetar

-Ja sam u komercijali u jednoj firmi. Uspeo nekako da uletim. Al’ me ubiše, a plata bedna, dvadeset pet hiljada. Dobro je što su mi dali službena kola, uspem svaki dan da isisam deset litara benzina, to prodam i banja.-reče i prevuče dlanom preko brade.-plata na platu. Gde ćeš bolje?-zadignu oči i otpi pivo iz flaše.

-Uspeo sam da uletim kao pomoćni kuvar u jednom restoranu.-reče treći.- sto trideset dinara mi sat posla, jedna nakljucam dvesta evra. Nego ćapim, malo sira, malo pršute, mesta, vamo-tamo, drž’-ne daj. Keva ostala bez posla, pa ode na pijacu proda to što maznem, nekako se batrgamo.

-Ja sam ti terenac za priključivanje interneta i kablovske. Svaki dan lutam ko gluva kučka sa kolegom. Pola plate potrošim na dnevne troškove na terenu. Al’ napravili smo šemu, tako da ako nekome treba nek se javi.

-Kakvu šemu?-upita ga neko.

-Pa kad dolazimo u neke ulice gde nema našeg operatera, a neko nas zove za priključak, okupimo celu ulicu i predložimo da se deset kuća prikači na jednu kablovsku, jednoj kući spojimo, prodamo sto-dvesta metra kabla i onda iz njegove kuće kačimo ostalima. Tu uzmemo skoro po pedeset evra kolega i ja, al’ nema to svaki dan.

Kroz prozor ogledala ugledaše kako se ispred restorana zaustavlja BMW. Iz njega izađe jedan momak u crnom kaputu, pa pređe na drugu stranu auta i otvori vrata. Bila je to Biljana, najlepša devojka u njihovom odeljenju. Uhvati za ruku momka koji joj je otvorio vrata i krenuše ka ulazu u restoran.

Svi joj se obradovaše kad’ su je videli. Bilo je teško neprimetiti njen stil život. Bila je tako krojena po današnjem vremenu i današnjim načelima kulture. Haljina koju je nosila nije koštala ispod pet stotina evra, nosila je sat koji još nije izašao u Srbiji. A njen dečko bio je pravi pametni pokretni bankomat. Nije trebala da se kuca šifra na njemu ili da se čeka račun. Bilo je dovoljno nekoliko rečenica kako bi se iz njega izvukao novac.

Biljana ih prekinu u razgovoru, neki ne stigoše da kažu kako se radi na građevini, na dostavi pice, gde takođe može da se napravi dil sa kašnjenjem dostave, kako je biti konobar, gde na kafi možeš mnogo da zaradiš. Još na mnogo načina može da se zaradi plata na platu u Srbiji, ali Biljana svojom pojavom nije dozvolila da sa nastavi njihov razgovor.

-A gde su ostali? Ovde smo samo mi koji smo srednja stručna sprema, šta je sa ostatkom odeljenja koje je upisalo fakultet.

-Pa otišli preko da rade.

-Svi?

-Baš svi!-reče Biljana i nasmeši se svom momku, koji joj je uostalom i šef kod njegovog tate u firmi, gde ona radi kao PR.

Goran Starčević za Piplmetar.rs

Ako i ti želiš da pišeš za Piplmetar, javi nam se. Jačamo tim i tražimo saradnike! Više o tome ovde.

Ovaj post je kreiran na našoj Piplmetar platformi. Dovoljno je samo da imate Fejsbuk nalog i možete da kreirate sadržaj koji će drugi čitati. DODAJ OVDE

Loading...