in

Tužno

KO JE STVARNO BILA MARIJA CRNOBORI Biografija glumice zbog koje je drhatala Jugoslavija

Njenu 45 godina dugu karijeru obeležile su velike uloge, a u privatnom životu pratile su je brojne turbulencije

Čuvena jugoslovenska glumica Marija Crnobori bila je sinonim za sjajnu glumicu i veliku damu, a o velikim životnim tugama koje su je pogodile retko je govorila.

Marija je rođena 1. oktobra 1918. godine u Banjolama u Istri. Imala je sedmoro braće i sestara, a u mladosti je doživela veliku porodičnu tragediju kada je četvoro njih preminulo tokom Drugog svetskog rata.

Njenu 45 godina dugu karijeru obeležile su velike uloge, a u privatnom životu pratile su je brojne turbulencije. Bila je udata za reditelja Marka Foteza, a u brak su uplovili nakon što ga je ona zaprosila, i to na vrlo neobičan način. Pošto je rekao da se nikada neće ženiti glumicom, Marija ga je zaprosila tako što mu je napisala pismo na 24 strane.

„Nisam imala nerava da to šaljem poštom, nego sam mu lično odnela i rekla: To sada čitaj, a ja idem napolje u park. Sedela sam na klupi i čekala. Kad sam se vratila, Marko je rekao – Venčaćemo se 31. avgusta. Tako je i bilo, venčali smo se tog dana 1946. u Dubrovniku“, ispričala je svojevremeno glumica u jednom intervjuu.

U braku sa Markom dobila je sina Aleksandra, koji je krenuo očevim stopama i takođe bio uspešan reditelj.

Međutim, Marija je prerano izgubila obojicu. Nakon smrti muža, u maju 2009. godine glumicu je potpuno slomila smrt sina. Aleksandar je iza sebe ostavio tri ćerke i dva unuka, o kojima je Marija brinula do kraja života. Nakon sinovljeve smrti potpuno se osamila i povukla u sebe.

„Danas najradije gledam kroz prozor da vidim lepu i visoku brezu koju je posadio moj sin. I tada kao da vidim njega!“ ispričala je svojoj velikoj prijateljici Miri Stupici. U svom poslednjem obraćanju javnosti, dve godine pred smrt, povodom predstavljanja svoje knjige „Životić“ rekla je:

„Duboka starost je kazna, mada ipak nije loše živeti. Svi mi živimo neke svoje male živote. I neću da sednem, moram još da hodam po zemlji. Imam dva praunuka, Marka i Danila. I tri unuke. A u životu moraš imati i sreće. Ja je jesam imala. Imala sam i dobre učitelje u velikim teatrima, nekako mi je išlo…“ ispričala je tada.

Velika glumica je 1947. godine , na poziv Bojana Stupice, sa rediteljem i suprugom Markom Fotezom je iz Istre je prešla u Beograd u koji donosi svoje glumačke talente, vrhunski profesionalizam i pravu posvećenost radu na izgradnji jednog novog teatra – Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Svoje najvažnije uloge ostvarila je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog: Sofoklovu Antigonu, Rasinovu Fedru, Šekspirovu Ledi Magbet (Magbet) i Reganu (Kralj Lir), Geteovu Ifigeniju (Ifigenija na Tauridi).

Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Cankarevom Kralju Betajnove kao Francka… Postala je stub-oslonac repertoara ovog pozorišta: naslovne uloge u dramama Ljubov Jarovaja K. Trenjova i Kandida B. Šoa, Sofija Aleksandrovna u Čehovljevom Ujka Vanji, Jula u Peri Segedincu Laze Kostića, Katarina Ivanovna u Braći Karamazovi od Dostojevskog, kod Krleže Klara u Ledi, Jadviga Jasenska u Na rubu pameti i Laura Lembahova u U agoniji, Kler u Ženovim Sluškinjama, Jokasta u Hristićevim Čistim rukama…

Sa Markom Fotezom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnih igara (Ofelija u Hamletu 1952. i Gertruda 1956, Titanija u Snu letnje noći, Ida u Dubrovačkoj trilogiji i druge uloge). Nagrađivana je i odlikovana najvećim priznanjima za posebna ostvarenja i životno delo kao što su Sterijina nagrada (1968), Oktobarska nagrada grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada za životno delo (1974), Dobričin prsten (1992). Godine 2009. svečano joj je dodeljena Povelja Sabora čakavskog pjesništva Žminj a 2013. na Dan državnosti Republike Srbije predsednik države Tomislav Nikolić odlikovao ju je Sretenjskim ordenom III reda.

Sa suprugom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnih igara kao Ofelija u „Hamletu“ 1952. i Gertruda 1956, Titanija u „Snu letnje noći“, Ida u „Dubrovačkoj trilogiji“.

Prema rečima umetničkog direktora JDP Gorčina Stojanovića, Marija Crnobori bila je dobri duh tog teatra.

– Od osnivanja 1947, kad je došla u pozorište i kada je platan koji natkriljuje prostor ispred ulaza, a koji zovemo Marijin platan, posađen, ukorenila je sebe u Jugoslovensko dramsko, u Beograd, i ostala je tu do svoje penzije ‘83. godine, a i posle toga je u pozorište dolazila svakodnevno. Nije više želela da izlazi na scenu, oklevala je čak i da se popne na pozornicu, ali je bdela nad svim našim porazima i pobedama – kaže Stojanović za „Blic“.

Marija Crnobori preminula je u Beogradu 21. oktobra 2014. godine, u 96. godini života.

Obavezno pročitajte sve tekstove na Piplmetru o staroj gardi glumaca.

(Piplmetar.rs/Kurir/Blic)

Loading...