Bard srpskog glumišta Ljuba Tadić bio je oženjen glumicom Snežanom Nikšić, koja se bavi istom profesijom kao i on i koju šira publika pamti iz filma „Majstori, majstori“.
Upoznali su se sedamdesetih godina prošlog veka u pozorištu Atelje 212.
Ljuba u punoj kreativnoj snazi, Snežana na početku glumačkog puta. Tadašnja upravnica Ateljea 212 Mira Trailović imala je njuh da prepozna talenat. Snežana je bila mlada i lepa. A s lepotom, to znaju samo malobrojni, dolaze i problemi, piše Nadlanu.
Osim gomile udvarača koje je odbijala na sve moguće načine, borila se i sa predrasudom kako lepa žena ne može biti kvalitetna glumica. Ljuba je u jednom periodu života, baš u vreme kad se zaljubio u Snežanu, prolazio kroz težak period. Imao je problem s alkoholom, koji je, ionako burnom temperamentu, davao još pogonskog goriva.
– Ima čovek uspona i padova. To je bilo vreme mojih padova. Veliki ljudi imaju malu sujetu. Meni je trebao ceo život da to naučim – rekao mi je Ljuba dok smo sedeli u Maderi u proleće 2004. – Snežana me je izvukla iz tog pakla. Kad sam nju ugledao na probi u Atelje kao da sam video Sunce. Znao sam da je bila udata, ali me nije interesovalo. Koliko sam bio obuzet njome najbolje će vam pokazati sledeća priča. Dosađivao sam joj posle probe da se vidimo. Ona je brzo koračala hodnicima Ateljea 212 i kasnije ulicom u nadi da ću odustati. “Ja sam udata žena”, ponavljala mi je. Kad je ušla u svoj spaček i pokrenula ga nisam odustao. Trčao sam Ulicom Lole Ribara za njom. Nije me bilo sram. Zaljubio sam se, a zaljubljeni čovek nema čega da se stidi, pod uslovom da je pristojan – ispričao je Ljuba.
Kad se Snežana razvela, počela je da živi s Ljubom. Proveli su dve i po decenije zajedno. Iako je bila uspešna glumica, samovoljno se povukla iz pozorišta sredinom devedesetih kako bi se posvetila u potpunosti Ljubi, čije je zdravlje već tada bilo ozbiljno narušeno dijabetesom.
Pre dva dana u Beogradu otvoreni su Dani slovenačkog filma, a čuvena glumica je rekla o svom životu sa Ljubom Tadićem, žaleći što u glavnom gradu nema obeležja posvećenog glumcu.
– Razgovarali smo u kući o svemu. Naravno i o glumi. A, razume se, imali smo i drugih životnih tema. Što se glume tiče – ona nas je i spojila. Naši prvi kontakti vezani su za pozorište. Sticajem okolnosti, il sudbinom, ko bi to mogao znati, iste godine smo došli u Jugoslovensko dramsko pozorište. Ja kao mladi početnik, on kao mladi prvak. Dakle, prvi susret je bio pozorišno-glumački. Ljuba je bio čovek koji je strahovito voleo svoju profesiju, držao do nje, duboko je poštovao, bio pravi posvećenik. Zato je i veliki. Žao mi je što u gradu nema obeležja sa njegovim imenom, sem naravno velike scene JDP-a. Pratim razne spomen-ploče, ulice, nagrade s imenom… I, šta da kažem – rekla je Snežana Nikšić za Blic.
Na pitanje koja ju je uloga obeležila, uz diskretan uzdah odgovara da to nije lako reći:
– U pozorištu ne znam ovako na brzinu koju bih izdvojila, na filmu… pa, recimo, „Papirnati avioni”. Taj je film izuzetno dobre kritike dobio u Kanu.
