Ivana Ika

active 1 year, 9 months ago
active 1 year, 9 months ago

Kako je Zorannah uspela da podeli Srbiju između ljubavi i mržnje

Zorana Jovanović Zorannah, modna blogerka, još odavno je poznata svima  koji prate modu, ali i vole da čuju dobre savete o lajfstajlu, novim knjigama i serijama, ali i putovanjima.

Kako je Zorannah uspela da promeni mišljenje ljudi iz Srbije o njoj

"Ma, ona je samo obična modna blogerka...", "A lako je njoj...", "I ja bih bila strava riba i popularna da imam toliko para"... Da li je baš sve tako lako i jednostavno kao što nam se naizgled čini?

Ona je zaintrigirala našu javnost još pre mnogo godina, kada je tek ušla u svet Jutjuba i pokazala javno kako izgleda jedan dan proveden sa njom: na kafi, u radnji, u spa centru, na Fešn Viku ili u kući sa svojim malim psom, pomerancem Lolom.

A post shared by Zorana Jovanovic (@zorannah) on Oct 21, 2017 at 3:54am PDT

Naša zemlja je Zoranu u početku vrlo teško prihvatila zbog različitosti i obaveznih predrasuda. Ali je prihvatila, tek skoro. Kada je Zorana već otišla iz nje.

Blogerka sada živi sa svojim dečkom u Belgiji i uživa više nego ovde: kako kaže, smeta je velika popularnost na koju nije navikla.

A post shared by Zorana Jovanovic (@zorannah) on Oct 19, 2017 at 7:37am PDT

Sigurna sam da joj smeta i još mnogo toga ovde, ali ona nikada ništa ružno nije govorila o svojoj zemlji, iako su je odmah u startu Srbi nipodaštavali.

Govorili su da je lako ići njenim stopama, lako ići utabanom i "sigurnom" stazom... Kao da ona rodjena povlašćena od svega lošeg i živi u blagostanju. Kao da nema nikakvih problema, kao da ona ne zna šta znači tuga, kao da nikada nije ništa ružno doživela. Kao da je to pod obavezno: moraš da deluješ tužno da bi te ovde voleli.

A post shared by Zorana Jovanovic (@zorannah) on Nov 2, 2017 at 8:16am PDT

Zorannah je morala da se pravda u skoro svakom svom video-klipu i dobro pazi šta govori pred slušaocima koji su jedva čekali da joj nadju neku zamerku.

I bilo je teško objasniti drugima da ti nisi vanzemaljac, da si sa ove planete, da imaš ruke i noge i takodje si čovek, baš kao svi ti ljudi koji te gledaju i slušaju.

Zorannah
youtube printskrin

Bilo je teško da nasmejana snima klipove svih onih dana kada joj nije bilo ni do čega. Bilo joj je teško da ustane posle doživljene prve tragedije i nositi to breme. Bilo joj je teško da sve vreme skriva tugu i radi svoj posao najbolje što može, ma kakav god taj posao bio.

Bilo joj je najteže da se suoči sa drugom tragedijom i nastavi da ide dalje u susret životu... Dok joj okolina non stop bljuje vatru pod noge. Bilo joj je teško, ali i na kraju oslobadjajuće da ljudima konačno objasni ko je i šta je zapravo ona. I sve to, dok potpisuje svoje knjige na sajmu.

ZORANNAH NEKAD I SAD: Ovako je izgledala Zorana Jovanović PRE plastičnih operacija

Sve je to bilo naporno Zorani, ali ona je uspela. Ne samo u životu, ona je uspela da povrh svega toga ipak ostane čovek i strpljivo pokaže drugima gde greše kada pomisle na nju.

(Ivana Ika)


Najveće zadovoljstvo je… Početi!

Počnite! Jedan čuveni pisac je rekao: Najveće zadovoljstvo je početi.

Živeti znači počinjati nešto u svakom trenutku. Početi nešto novo je sloboda izbora, baš kao i umetnost. Jednom se moraš odlučiti, opredeliti za nešto, napraviti jedan korak napred... I početi. To je valjda, naša evolucija.

Umetnost je svuda. To je najveća sloboda za svakog od nas: svaki čovek je umetnik svog života i čak i kada ništa ne radi, on crta po svom platnu... Nešto se dešava. Uvek se nešto dešava. Ne može vreme da stoji i da se apsolutno ništa ne dogadja. Zato uvek nešto počinjemo: da jedemo, pijemo, slušamo muziku, idemo na trening, pročitamo novine, popijemo kafu. Uvek počinjemo iznova istu stvar na drugačiji način. I u tome vidimo lepotu života, jer je prelep i pun mogućnosti.

Ja evo, ne smem jedino da počnem da čitam neku knjigu... Bojim se, pašće mi na pamet još 100 novih ideja u samo jednom trenutku i gde onda sve odjednom da ih zapišem? Pobeći će mi neka.

(Ivana Ika)


RONALDO Kada pomažete drugima, Bog vam vrati duplo

Kristijano Ronaldo, fudbaler i srcelomac bez premca, u svetu je još poznat i kao jedan od najaktivnijih humanitaraca.

Osim što je poznat po svom promenljivom ljubavnom životu (ovih dana ponovo kruže glasine o njegovoj navodnoj prevari devojke Georgine, sa kojom je u vezi i koja nosi njegovo dete), Kristijano je sa druge strane ipak velikog srca.

On godišnje donira stotine hiljada evra ugroženim ljudima i onima kojima je to najpotrebnije, a 2015. godine je proglašen za najdarežljivijeg sportistu na svetu.

Kristijano Ronaldo
foto printskrin youtube

Kaže da ga je za to otac naučio još dok je bio mali:

- Kada pomažete drugima, Bog će vam vratiti duplo. Kad god sam pomogao onima koji su u nevolji, Bog mi je dao više nego što sam ja izdvojio.

Možda ne bi bilo loše da poslušamo njegov savet, sigurna sam u to. Jer, kada sam god pomogla nekome i sama sam se uverila u tu moć i to sasvim slučajno, ne očekujući bilo šta zauzvrat.

Poruka priče za danas: Čini sebi, čini drugima i ne očekuj bilo šta za uzvrat. I nikada nemoj da zaboraviš one koji su tebi pomogli kada ti je bilo najteže!

(Ivana Ika)


Neko ko nam je sve omogućio, najgore nam je učinio i kako je Hoking to objasnio

AI trendovi:

Gde smo, kuda idemo i kako će izgledati budućnost veštačke inteligencije?

Bolest savremene civilizacije

U modernom vremenu ili u periodu 21. veka, ljudi stalno teže nečemu višem, većem i boljem. Vreme je ušlo u stanje nesvakidašnje turbulencije i stalnih promena I svi smo svesni činjenice da se ljudi, stvari i događaji oko nas neverovatno brzo menjaju.

Prvi telefon nastao je 1876. Godine, kada ga je izumeo Aleksandar Graham Bel, škotski fizičar. Prvi bežični telefon stvoren je 1965., a mobilni oko 1950. godine prošlog veka. Samo šezdesetak godina nakon toga izašao je u prodaju najnoviji i najpopularniji primerak „Ajfon“  telefon kompanije „Epl“, pod brojem „5“, koji je tada premašio sve moguće rekorde prodaje kada su mobilni telefoni u pitanju.

Te 2012. godine, čak 9 hiljada ljudi strpljivo je čekalo ispred „Epl“ radnje u Njujorku, kako bi bili među prvima koji bi kupili telefon. Danas je sve veći broj ljudi koji su spremni da čekaju ispred neke prodavnice kako bi ugrabili svoju novu revolucionarnu napravu.

Istraživanja su pokazala da je ljudima važnije kako se predstavljaju u javnosti i kako će mišljenje o njima imati drugi ljudi na osnovu materijalnih vrednosti, nego što im je važna funkcionalnost i kvalitet određenog telefona.

Da li su ljudi zaista istinski srećni ako istaknu pred drugima neki predmet najnovije tehnologije, diskutabilno je pitanje. Da li taj jedan običan predmet, koji su napravili najniži slojevi stanovništva (kao što su na primer Kinezi u mnogobrojnim fabrikama) može da pruži čoveku trajnu ispunjenost ili trenutno zadovoljstvo? I to je pitanje. Ono što je činjenica jeste da je čitav univerzum postao jedna najobičnija mašinerija koja upravlja ljudskim osećanjima I razumom. Sve manje je zanimljiv odlazak u prirodu sa porodicom I prijateljima, a sve više nam je interesantno da vise od pola dana ostanemo u četiri zida sami u virtuelnom svetu ispred televizora, kompjutera ili telefona najnovije generacije.

Čuveni naučnik Stiven Hoking, fizičar koji je paralizovan zbog oboljenja ALS i koji se sporazumeva kompjuterski sinhronizovanim glasom, kaže da čovek ne bi imao šanse u trci sa veštačkom inteligencijom. On tvrdi da bi čovek sigurno ugrozio svoje postojanje kada bi uspeo da napravi samostalnu veštačku inteligenciju, jer bi ona verovatno počela da "živi svoj život".

“Tehnologija je napredovala, a taj agresivni napredak nas može unišitit putem biološkog ili nuklearnog rata.” Istakao je Hoking pre dve godine.

Pošto je čovek ograničen sporom biološkom evolucijom, ne bi mogao da isprati tok I razvoj veštačke inteligencije I na taj način bi bio prevaziđen.

Iako bi čovek mogao da stvori neverovatne stvari kada bi u njegov um bila ugrađena veštačka inteligencija, isto tako bi mogao čitavu planetu da odvede u propast. Stvaranje moćne veštačke inteligencije može da bude ili najbolja, ili najgora stvar koja će ikada zadesiti čovečanstvo. Sve zavisi od čoveka I na koji način će on usmeriti stvaranje zasnovano na veštačkoj inteligenciji.

Stiven Hoking takođe tvrdi da bi ovakva vrsta napretka mogla da nas ugrozi ako nije pod kontrolom. “Od postanka civilizacije agesivnost je bila korisna koliko i prednosti preživljavanja", istakao je za Tajms. "Sve je utemeljeno u našim genima. Moramo kontrolisati nasleđeni instinkt logikom i razumom. Pravi rizik sa veštačkom inteligencijom nije u njenoj malicioznosti, nego u mogućnosti da se takmiči s ljudskom. Superinteligentna veštačka inteligencija može biti ekstremno dobra kada ispunjava svoje zadatke. Ali, ako ti zadaci nisu u skladu sa ljudskim – mi smo u nevolji”.

I pored svega, Hoking je optimista. On misli da će ljudska rasa ipak moći da odoli svim izazovima, ako se dovede pod kontrolu I pažljivo I smisleno odabere put kojim ćemo svi ići. Zajedno. Jer, svet takođe ne može da opstane ako pre svega nema sloge I uzajamnog prožimanja u međuljudskim odnosima.

Težiti stalno višem I boljem u svemu može da bude veoma dobra stvar, ali isto tako I loša: da se okrene protiv nas I postane bolest savremene civilizacije.

(Ivana Ika)


Od toga da nemate ništa gore je jedino da imate sve

Zar je bitno koji je datum? Oktobar je, 2017.

Čitam jednu knjigu i pade mi na pamet 1000 nekih novih različitih misli, u momentu.

Kao neki udar na sve strane.

Priče Čezara Pavezea iz njegovog života nekad bude veoma inspirativne misli, pa s toga, želim i ja da se konačno oglasim. Da napišem koju. Eto, da probam.

Razmišljam ovih dana o vremenu u kome živimo, ja i još milijardice ljudi koji delimo isti vazduh, a poneki od nas i zajednički prostor. Nije baš tako lako živeti u ovom vremenu. Ovo vreme samo na oko deluje savršeno i blistavo, ali to je sve forma. Šta je suština?

Da li ste nekada čuli da se nesreća najlepše slika? Da je najlepša ona devojka kojoj je duša propaćena i da joj zato tako lepo oči sijaju? Eto to je slika današnjice, samo naizgled lepo spolja, a unutra muk i tišina. Slika Srbije je još crnja, to je jedna lepa dobra i siromašna devojka koja nema para da se obuče, obuje i našminka i ide tako bosa ulicom i luta...u nadi da će se neko smilovati nad njom. Prekoputa Srbije stoji jedna isto tako lepa, ali veštački napumpana lepotica, agresivna besna i puna novca, Amerika. Ona gleda u Srbiju sa podsmehom i čudi se da još uvek postoji takva prirodna lepota, kome je još to uopšte zanimljivo?!

Srbija je dobra i naivna, uvek će pomoći svima iako ona ništa od toga neće dobiti, već će na kraju nadrljati, dok će se silikonska lepotica uvek okretati ka sebi i svojim željama i potrebama i hraniti svoj ego, ne mareći za druge oko sebe... i šta mislite, koja će na kraju bolje proći?

Umesto da je danas sve potaman, da sve bude dostupno kao što i jeste ali na malo drugačiji način, ljudi možda ne bi izgubili volju, želju, ambiciju, osećanje... i na kraju SEBE, ljudi možda ne bi izgubili svoj kompas u svetu.

Neko nam je sve omogućio, ali nam je mnogo i oduzeo... taj koji nam je sve omogućio, učinio nam je meveđu uslugu i lupio šamar za sve naredne godine koje nas čekaju. I opet dolazimo do one: ne postoji besplatan ručak.

Trebalo bi da slavimo ljubav, slobodu, jednakost, a mi sve drugo radimo sem toga. Svađamo se, mrzimo jedni druge, mrzimo i sebe, mrzimo svoju slobodu kao da nam je ona nešto skrivila i mrzimo svoja prava koja uvek imamo. Radije ćemo se zatvoriti u sebe i pasti u apatiju. Radije ću se prepustiti lenjosti nego da bilo šta preduzmem jer mi je neko dao ruke noge i glavu... Da uradim šta poželim. Radije ću da ogovaram sve svoje bližnje i iznosim prljavštine iz njihovih života nego što ću se prvo pozabaviti da rešim sve probleme u svom životu i unapredim ga do maksimuma. Radije ću pljuvati nečije neznanje, nego što ću pomoći drugome da sazna nešto što i ja znam i da taj način proširim i njegovo znanje i moć, a i saznam i ja nešto. Radije ću da sedim kući i da očekujem da ću dobiti doboš tortu ni od kuda, nego što ću da siđem sam do radnje da kupim, makar i minjon.

Neko ko nam je sve omogućio, najgore nam je učinio.

Od toga da nemate ništa jedino je gore da imate baš sve, i to znaju mnogi.

Ne živi se od očekivanja, već od sopstvenog rada. Možda baš ništa nismo trebali da očekujemo, nikada. Očekivanje je put do razočarenja.

(Ivana Ika)


Kako se mi spremamo za izlazak, a kako oni i zašto ne vide šta smo radile na sebi 4 sata

Spremanje za izlazak sa muškarcima

Ah ti muškarci...

Opet nam se vrzmaju po glavi. Nama strejt ženama, heteroseksualnim osobama. Šta je danas normalno, to je već diskutabilno. Tu se odmah nameće pitanje da li je više IKO ostao iole normalan, potpuno strejt u svojoj glavi. Ali to je za neku drugu temu.

Sada pišem o svojim najomiljenijim bićima na svetu, tj. osobama, o muškarcima i njihovim dogodovštinama.

Foto: Pixabay

Ako je iko mislio da smo mi žene zapravo najinteresantnije, da smo zanimljivije i lepši pol, to baš zapravo nije uvek tako. Zapravo, sve manje je tako. Žene su postale toliko komplikovane i zabrinute oko svega, da ne mogu da izađu u grad dok se barem 3 puta ne pogledaju u ogledalo i presaberu šta su sve stigle da urade, šta nisu.,.. Koliko vremena će imati za ulepšavanje pošto iskoriste jedan deo i poklone pažnju nekom drugom. A šoping? Opet komplikacije. Too much za mozak jednog prosečnog, običnog muškarca.

Ne valja ova cipela, ne valja ona. Ne stoji mi ova haljina, a pun ormar garderobe. Izaberi drugu. 1001 izbor što se tiče šminke, izmislili su sve što se moglo izmisliti... I opet – žena je nezadovoljna. Žena će posle svega izaći u grad nezadovoljna.

kako se spremaju za izlazak žene a kako muškarci
Fotke Pexels, montaža Piplmetar

A muškarci?

Njih kao niko ništa ne pita. Možda njih niko i ne sme ništa da pita... i bolje je, oni možda i ne znaju odgovor. Oni rade po svom, pa kako urade - urade. Tako se oni i spremaju za izlazak... Dve čarape, jedne gaće. Jedna majčica i pantalonice i hop! Gotovo!

Svaka žena voli kod muškarca to što je on praktičan i logičan i nema nekih posebnih zavrzlama, bar kad je spremanje za izlazak u pitanju. Ali zašto ona onda ne uzme jedan delić te praktičnosti i upotrebi ga u svoje svrhe?

Zato je nekada možda i bolje da se pred izlazak sastanete sa najboljem drugarima, možda će vam baš to prijati: da popričate sa njima opušteno i popijete koju pre izlaska. Na taj način možete da se dodatno opustite i otklonite svih briga i odete u izlazak rasterećene i nasmejane.

Jer za sve vaše nedostatke na telu (koje samo vi vidite), oni će vam reći da nemaju pojma o čemu pričate i pružiti čašicu da nazdravite sa njima pre nego što odete!

(Ivana Ika)


Šta je to što vas izdvaja iz mase i po čemu se razlikujete od drugih?

Šta vi radite što je drugačije i suprotno od mase?

Po nečemu se sigurno razlikujete, šta je to što vas izdvaja i toliko čini posebnim od drugih? Koje su vaše luckaste navike, ako ih imate?

Sedite i napišite priču o sebi, sa svim svojim dnevnim ritualima, neobičnostima koje su samo za vas karakateristične: sa svim vašim vrlinama i manama, ono što vas odredjuje i obeležava. Zaklopite laptop, zatvorite svesku. Zatvorite priču.

Posle nekog određenog vremena ponovi sedite za vaš sto, ili već mesto na kome ste sve to napisali i ponovo otvorite. Pročitajte vašu priču ponovo.

ivana ika
Foto Privatna arhiva za Piplmetar

Da li vam se ta osoba o kojoj čitate čini zanimljiva? Da li ta osoba može biti inspirativna za druge ljude?

Da li ta osoba obećava na neki način?

Možda bi ovo moglo da vam pomogne ako se nekada pitate kakav utisak ostavljate na druge kao ličnost, kakva je vaša pojava ... Možda vam pomogne i da sagledate sebe sa strane posmatrača i eventualno otkrijete šta je to što još može da nedostaje u slagalici.

Možda vam pomogne i da sebe na neki način unapredite i poboljšate sebe u odredjenim oblastima/segmentima u životu.

Otkriće šta je to što fali vašoj slagalici da bude potpuna.

Otkrićete sebe.

(Ivana Ika)


Loading...