Ivana Ika

active 1 year, 8 months ago
active 1 year, 8 months ago

Nikola Kovačević je u Survajveru bio 16 dana potpuno sam na Ostrvu duhova, danas trenira policiju u Abu Dabiju (INTERVJU)

Nekada učesnik Survajvera 2009.godine, neprikosnoveni vladar “Ostrva duhova”, bio je sam na ostrvu 16 dana I izbacio veliki broj takmičara iz igre. Tada je pobedio čak 8 igrača u duelima jedan na jedan. Sada je instruktor u policiji Abu Dabija, radi na kriminalističkom odeljenju I sprema specijalnu jedinicu za brza dejstva F7. Takodje, spremao je policijski tim Abu Dabija za svetsko prvenstvo u brazilskoj džiu-džici.

U intervjuu za Piplmetar, za sebe kaže da nikako nije samo mišićavi tip bez mozga i ne voli kada ga tako doživljavaju.

Nikola Kovačević je nešto mnogo više od tih mišića. Mnogi ne znaju baš ništa o njemu, a nešto malo znaju samo oni koji su pratili rijaliti šou Survajver 2009.godine.

- Kada se osvrnem na Survajver, vidim jedno iskustvo koje je u mnogome pozitivno uticalo na moj zivot. Imao sam priliku da dobijem "ubrzani kurs najvaznijih zivotnih lekcija" sa 23 godine, koji je bio spakovan u tromesečnu razglednicu filipinskih ostrva. Iskreno sam zahvalan za to. Nista osim kontakta sa najblizima mi nije nedostajalo. Priroda je toliko darežljiva sama po sebi i dovoljna čoveku, tako da ti ništa nije potrebno, osim najdrazih ljudi sa kojima bi to podelio. Ne mislim da je Survajver bilo šta u meni potpuno promenio, već sve što sam već postavio na čvrst temelj, samo je unapredio na mnogo viši nivo, koji sigurno ne bih tako brzo dosegao, da nisam izašao iz komforne zone i prihvatio izazov. Mnoge psihološke barijere su jednostavno nestale posle tog savladanog iskustva. Kad se vratiš kući kao "gospodar ostrva duhova", predstojeći životni izazovi ne izgledaju tako strašno. Život je samo jedna zanimljiva igra, baš kao Survajver.

Njegov put nije bio nimalo lak, ali on je sada prezadovoljan, jer radi posao koji voli i ostvario je većinu svojih želja. Za mnoge od nas u Srbiji, Nikola vodi život iz snova: trenutno živi I radi u sunčanom Dubaiju kao instruktor u policiji Abu Dabija, ali I fitness trener I model. Trenirao je rvanje i osvajač je medalja na mnogim rvačkim takmičenjima, a kako je došao do tamo, veoma je zanimljiva priča. Nikola je prvo radio u bolnici kao tehničar u šok sobi. Bio je u našoj gardijskoj vojnoj policiji, a diplomirao je kao master profesor fizičke kulture I sporta na “Dif”-u:

- Ja sam trenirao rvanje i karate 20 godina, a u sportu i treningu sam i dan danas, takoreći ceo život. Radio sam kao asistent profesora na borilačkim sportovima, a bio sam i trener naše juniorske i kadetske reprezentacije 4 godine.

Sve je, kako kaže, počelo još kada je imao samo 5 godina I već u osnovnoj školi bio nestašno hiperaktivno dete. Roditelji su ga vodili pre podne na rvanje a uveče na karate. Od srednje škole počeo je da trenra rvanje još intenzivnije I išao je čak dva puta dnevno na treninge.

- Već krajem osnovne škole počeli su nastupi za tadašnju reprezentaciju Jugoslavije, pa onda SiCG, I na kraju Srbije. Godine 2002. izabran sam za najperspektivnijeg sportistu Kragujevca.

Ipak, morao je da ode iz Srbije da bi se dalje usavršavao, ali mu Srbija svakako nedostaje.

- Najviše mi nedostaju prijatelji I porodica iz Srbije, kao I naša priroda. Srećom, stalno se posećujemo I čujemo se često. Kulturološke razlike su velike, ali kod mladih se primećuje jedna velika sličnost, a to je zavisnost od tehničkih uredjaja i aparata.

Ni tamo ni ovde mu se ne dopada to što je prisutna površnost i nemogućnost ostvarivanja jakog socijalnog kontakta kod mladih, kao i odsustvo kritičkog rasudjivanja i kako kaže, preveliko poverenje u mejnstrim.

- Mladi su generalno previše izloženi raznim opasnim uticajima preko interneta i apsolutno su nepripremljeni i nezaštićeni od istog. To se meni uopšte ne svidja. Prenaglašen je i individualistički momenat koji čoveka čini slabim. Svi su zaboravili na stare izreke kao što su: Drvo se oslanja na drvo, a čovek na čoveka. Na čoveka, a ne na mobilni telefon.

Pa ipak, Nikola korača sigurnim koracima ka vrhu: on je stalno u pokretu I ne gleda iza, već ispred sebe.

- Mladima u Srbiji bih poručio da ne gledaju TV i ne čitaju novine, jer su prepune negativnih informacija i duhovnog smeća. Da se trude da maksimalno napreduju u svemu što rade i što ih zanima, i da razmišljaju van nametnutih okvira. Da ne priznaju strah, jer on ne postoji. Da sanjaju puno i da punom parom jure ka svojim snovima.

Nedostaje mu i Survajver:

- Godine 2013. sam dobio ponudu da učestvujem u ,,All star Survivoru”, ali se nažalost od te ideje odustalo. U Dubajiu se pokušalo sa prijavom za Survivor 2016.godine, ali je odziv lokalnog stanovništva bio slab, pa je to izgubilo smisao, jer bi učestvovali samo stranci. Mislim da je bespotrebno reći da sam se prijavio i bio spreman da idem u oba slučaja! Hahaha!

Kako je izgledao njegov profil u Survivoru tada, pogledajte:

(Razgovarala Ivana Ika)


DR RANKO RAJOVIĆ Prestanite previše da štitite decu, rastu u egocentrike i narcise

Doktor Ranko Rajović navodi da preterano štićenje dece, kako on kaže, prezaštićavanje, može dovesti do toga da dete izraste u narcisa i egocentrika. On smatra da je to najveća greška današnjih roditelja.

Rajović je stručnjak za inteligenciju kod dece i osnivač Mense u Srbiji.

Naravno, roditelji to rade rade iz najveće ljubavi, ali mora se znati granica između zaštićivanja i prezaštićivanja, kaže na početku razgovora za Ranko Rajović, jedan od najvećih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece.

@Pixabay

"Mora dete kao biološki organizam da se razvija, da izađe i na kišu i na vetar i na sunce, pa i da padne, da možda oguli laktove i kolena. Međutim, vi imate roditelje koji ne daju detetu da padne. Upravo to je prezaštićivanje i to je ono što smeta razvoju deteta."

Pexels

Poslednja istraživanja pokazuju kako je svaka nova generacija dece slabija, a kao osnovni krivac se navodi roditelj, i to upravo zbog prezaštićivanja. Roditelj jednostavno ne razvija biološke potencijale deteta.

dr ranko rajović o deci
printskrin youtube, piplmetar.rs

Kao slikovit primer dr Rajović navodi povodac za decu. Ocenjuje kako je koristan samo u situacijama kada želimo da kontrolišemo kretanje deteta u blizini saobraćajnica i velikih gužvi, ali nikako u parkovima.

"Sigurno ste viđali roditelje koji decu vode na povocu, sličnom onom kao za pse. Pitam roditelje šta će vam to. Roditelji objašnjavaju da dete kada hoda s tim manje pada, ne razvija strah od padanja i brže prohoda. Pa pazite, ako dete ne nauči da padne s jednom, dve, tri godine, kada će naučiti. Dete mora naučiti da skače i preskače prepreke. Prirodno je da to radi pogotovo ako može na pesku, po lišću, senu, plitkoj vodi… U tom skakanju i pomeranju svi mišići rade, mozak to kontroliše i prave se nove nervne veze, sinapse i od toga zavisi njegova inteligencija sutra. Ako mu to ne omogućite onda će skakati po kući što može biti opasno. Nije posao roditelja da spreči dete u skakanju, nego da pazi da se ne povredi".

Foto: Depositphotos.com

"Edukacija roditelja je jako važna. I dan danas kada pitam roditelje koliko je važna genetika a koliko okruženje za inteligenciju, mišljenja su podeljena. Zamislite da su roditelji koji su jako inteligentni dobili sina. Taj sin živi pet godina sam u sobi gde niko s njim ne komunicira. Da li će taj sin biti 50 ili 30 posto kao roditelj. Neće, to dete će biti mentalno zaostalo. Tu vidimo da je okruženje važno skoro 100 posto. Onda često pitamo šta je s genetikom. I genetika je 100 posto važna, ali razvoj tog potencijala zavisi od okruženja."

(Piplmetar.rs / Yumama / Radiosarajevo)


Mladi direktor daje 10.000 dolara onom ko mu nađe devojku koja ispunjava 8 kriterijuma

Džo Koen je mladi direktor u kompaniji u Kaliforniji, koji je odlučio da onome ko ga upozna s devojkom s kojom će provesti najmanje četiri meseca, da nagradu od 10.000 dolara.

Takođe, on nudi po 2.000 dolara i za one koji ga samo upoznaju s nekim ko će ga povezati s devojkom.

Tridesetogodišnjak je napravio blog na kom je opisao sebe, ali i naveo karakteristike koje je potrebno da devojka ima, a za koju je presudno da joj ne bude važan samo novac.

Devojka ne sme da bude neurotična i mora da bude savesna. Mora da bude inteligentna, a on bi želeo i da bude Jevrejka. Ako ne živi u Kaliforniji, mora da bude voljna da se tamo preseli. Džo će joj platiti put i boravak dok se budu upoznavali.

Devojka ne sme da ima dece i mora da bude stara između 20 i 30 godina. Samosvesna, zabavna devojka koja nije materijalista bila bi idealna.

Koen za sebe kaže da je inteligentan, drag, autentičan, pozitivan i pošten. U slobodno vreme se bavi penjanjem, tenisom, putovanjem, upoznavanjem interesantnih ljudi.

Njegovo poreklo je 99,8 odsto evropsko.

- U mojoj okolini većina ljudi se upoznaje u društvenim krugovima, školama i na poslu. Moj je problem što su moji društveni krugovi u Kaliforniji ograničeni, nisam u školi i ne želim da budem u vezi s devojkama s posla. Ženama sam prilazio u kafićima, ali to me nije dovelo do ozbiljne veze. Nabavio sam novu odeću, vežbam, nabavio sam i novi nameštaj kako bi moja soba izgledala kul. Nabavio sam i novi ’mercedes‘. Međutim, počeo sam da privlačim pogrešan tip žena - kaže ovaj dečko.

Nakon toga je odlučio da pokuša da pronađe devojku na drugi način. Dosad je njegovu ponudu videlo više hiljada ljudi i dobio je 400 poruka.

(Piplmetar.rs / Oditi sentral / Telegraf)


Loading...