in

Vrh Awww

Pitali su Vladetu Jerotića da li čovek može da se promeni, evo šta je rekao

U svakom čoveku postoji prirodna potreba za promenom – svesti

Foto: Politika

Pitali su Vladetu Jerotića da li čovek može da se promeni. Svi mi želimo da se promenimo ponekad, želimo da budemo drugačiji, da ne vučemo taj teskobni teret naše crne strane. Profesor Jerotić je, kao i uvek, dao naučna objašnjenja.

U svakom čoveku postoji prirodna potreba za promenom – svesti. Bez obzira na različita učenja kako je ljudska svest nastala, ona se menja tako da čas progredira u nadsvesno, čas regredira u podsvesno. LJudska svest je stalno promenljiva, kao što je uostalom u čoveku sve stalno promenljivo: jedna ćelija umire, druga se rađa, sve se ćelije u telu u toku nekoliko godina promene, a mi i dalje znamo da kažemo ili da ponovimo Božije reči izgovorene Mojsiju na Sinaju: Ja jesam! Ovako kako je u ljudskom telu i u njegovom duševno-duhovnom svakodnevnom životu, tako je verovatno u čitavom kosmosu. Nestaju stare, javljaju se nove galaksije, a u njima nova sunca i nove planete. Života ima svuda u vasioni, smrti nema, ili, smrt je prelazna faza prema rađanju novog života.

Bilo je i ostalo jedno od suštinskih pitanja čovekove egzistencije (i esencije): Ko sam, odakle sam, kuda idem, mogu li da se menjam? Odgovori na ova životna pitanja stižu, očekivano, sa svih strana i veoma su različiti. Ova činjenica većinu ljudi zbunjuje, ali je treba shvatiti kao prvoklasni izazov. I to, paradoksalno, iz i jednostavnog i složenog razloga: osamostaljivanje čoveka na putu od individue do L(l)ičnosti („individuacioni proces”), da bi čovek mogao – neprestano upoznavajući sebe – da stigne do neophodne odgovornosti bez koje nema sazrevanja, intelektualnog, emotivnog i duhovnog.

Kako ovaj težak zadatak (od koga smo ga dobili kao zadatak?), skoro bismo rekli, ovaj podvig – radom na sebi celog života, postići, dostići?

Većina psihologa, pedagoga, teologa, filosofa, stvaralaca uopšte, kažu jedno isto: promenom menjamo sebe! Šta to treba u sebi menjati i kako? Pre toga pitanja postoji jedno drugo: Zašto treba da se menjam, i opet, kako?

Kao moto ovog članka uzeo sam misao jednog od najvećih državnika u 20. veku, obrazovanog, moralnog, religioznog Indusa – Mahatme Gandija. NJegova religioznost bila je svima poznata; a u „autobiografiji”, Gandi je dodao da je posle čitanja „Propoved na Gori” iz Jevanđelja Isusa Hrista, postao još sigurniji u veri.

Vladeta Jerotić nam otkrio zašto su ljudi besni i neće vam se svideti objašnjenje

Šta nam poručuje Gandi, i ne samo on, već svi predvodnici velikih religija sveta? Ova jedinstvena preporuka glasi, približno, ovako: Sve što želiš da se dobro odigra u tvojoj bližoj okolini (pojedincu i narodu), uradi najpre to u sebi samom! Lekaru, svešteniče, političaru – izleči se najpre sam! Ali, uvek iznova iskrsava pitanje: kako i zašto?

Jedina uspešna revolucija je ona koja se odigrava u čoveku samom. Čovek bi morao da shvati da nije samo „dat”, neslobodan i nemoćan, već je i „zadat”. Zadat nekim zadatkom! Kojim zadatkom? Da neprestano rastemo i tako pokušamo da ostvarimo, ili da se bar približimo: natčoveku, rekao bi Niče, a hrišćani kažu, Bogočoveku.

VLADETA JEROTIĆ Kada je pravo vreme za razvod

Ogromna iluzija čoveka – to je njegova prirodna odbrana („mehanizmi odbrane” u vidu projekcije, racionalizacije, negiranja itd) – je da poznaje sebe. Sve od vremena starih grčkih mudraca (a verovatno i mnogo pre) do Frojda, Adlera i Junga, naravno i od većine hrišćanskih svetitelja, naročito iz 5. veka, pa do onih retkih sadašnjih, ponavljaju delfijsku poruku: Upoznaj samog sebe! Kako? Na razne načine: pažljivijim praćenjem svoga svakodnevnog života, a u njemu ono šta mislimo, osećamo, kažemo, učinimo; pažljivijim praćenjem svojih snova koji nam otkrivaju našu „senku”, našeg „tamnog brata”, naše inferiorno i rđavo biće. Naravno da snovi imaju i svoju drugu stranu, otkrivajući nam religiju i kreaciju. Frojd i Jung nisu toliko jedan drugom suprotstavljeni, koliko se međusobno dopunjuju.

VLADETA JEROTIĆ Mnoge ljude uništila je bolesna ambicija njihovih roditelja (3 PRIMERA)

(Piplmetar.rs/Pulse)

Loading...