Generativna veštačka inteligencija se razvija tempom koji je u najmanju ruku impresivan, ali to predstavlja samo početak. Vreme, mesto i načini na koje ćemo je koristiti je izvan dometa naše mašte, tvrdi u svom novom tekstu Kristijano Amon, izvršni direktor kompanije Qualcomm, inače specijalizovane za proizvodnju poluprovodnika i bežičnih telekomunikacionih proizvoda.
Ovakva tehnologija ne menja samo način na koji pretražujemo i pravimo sadržaj, već može da poboljša i naš svakodnevni život. Koristeći ovu tehnologiju, naši pametni telefoni mogu postati pravi digitalni asistenti, omogućavajući nam da komuniciramo prirodno i dobijamo promišljene odgovore, piše Amon.
Korisnici računara mogu da koriste generativnu AI za čitanje ili sastavljanje poruka, izradu dokumenata i automatsko kreiranje prezentacija. Sa druge strane vozači se mogu osloniti na nju kao konverzacijskog asistenta u vožnji koja bi podsećala na dopunu goriva, plaćanje parkinga ili naručivanja hrane u putu.
Tu je i prodavnica podržana veštačkom inteligencijom sa pametnim kolicima koja će kupcima pomagati da prave spiskove za kupovinu proizvoda, uz poštovanje budžetskog ograničenja i njihovih preferencija.
Hibridna AI arhitektura korak ka optimizaciji korišćenja
Međutim, da bi se ostvario pun potencijal korišćenja ove tehnologije i da bi se odgovorilo na veliku potražnju, veštačkoj inteligenciji je potrebno da se spoje servisi u oblaku (cloud) i milijarde povezanih mobilnih uređaja sposobnih za AI visokih performansi, poput telefona, kompjutera ili vozila.
Ključna stvar u ovom procesu biće iskorišćavanje procesorske snage uređaja visokih performansi i male potrošnje, da bi se došlo do efikasne i visoko optimizovane sposobnosti veštačke inteligencije.
ShutterstockOvakva hibridna arhitektura veštačke inteligencije bi distribuirala obradu podataka između internet servisa kao što je četbot i samog uređaja radi optimizacije efikasnosti i poboljšanja korisničkog iskustva.
Korisnici bi u ovom slučaju mogli da očekuju slično iskustvo kao i u tradicionalnoj pretrazi, sa prikazivanjem rezultata za manje od jedne sekunde. Međutim, tržište generativne veštačke inteligencije (AI) već sada se procenjuje na vrednost od čak jedan bilion, odnosno hiljadu milijardi američkih dolara, a ispunjavanje očekivanja ovako brze pretrage zasnovane samo na internet sulugama, bilo bi još skuplje.
Centri podataka su energetski jaki i veoma skupi, a procena je da su troškovi za svaki veb upit veštačkoj inteligenciji, deset puta veći od korišćenja tradicionalne pretrage. Ukoliko uzmemo u obzir više od deset milijardi upita dnevno, novčani troškovi bi mogli da dostignu više milijardi dolara godišnje samo za veb pretragu, a što je samo jedan od načina na koji se koristi veštačka inteligencija.
Ipak, nisu samo troškovi u pitanju, ako uzmemo u obzir i pokretanje obrade podataka u “cloud” okruženju, ne možemo izbeći pitanje i potencijalnih bezbednosnih problema. Naime, kada upit veštačkoj inteligenciji ode u oblak, podaci napuštaju naš uređaj i to predstavlja izazove za privatnost, pouzdanost i performanse.
Tako je, zaključuje Amon, goreopisana hibridna veštačka inteligencija neizbežna. Uz pronalaženje novih načina za korišćenje veštačke inteligencije, tako dolazi i veća potražnja za internet infrastrukturom. To će biti sledeća tranzicija u svetu informacionih tehnologija, baš kao što se dešavala evolucija od velikih, preko desktop kompjutera pa sve do današnje mešavine internet servisa, usluga i uređaja koje držimo u rukama.
Izvor: Benchmark.rs
