Fudbalska reprezentacija Srbije u četvrtak u 4 sata ujutru po našem vremenu u Los Anđelesu igra prijateljsku utakmicu protiv Sjedinjenih Američkih Država.

Ovaj meč nije u skladu sa FIFA kalendarom, pa će zbog toga i jedni i drugi nastupiti sa potpuno izmenjenim sastavima uz odnosu na one koji su ove zemlje predstavljali na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Mundijal je bio i prošao, srpska sportska javnost se nadala velikom rezultatu, ali je on izostao. Otišli su naši po nokaut fazu, davale su se jake izjave bez pokrića, a na kraju smo spušteni na zemlju i vraćeni u realnost. A ona je takva da je Srbija srednje kvalitetna evropska selekcija i ništa više od toga. Za nešto više i bolje, moraće svi dobrano da se pomuče i da puno posla odrade u nastupajućem periodu. Jedan bod iz mečeva sa Brazilom, Kamerunom i Švajcarskom i 29. mesto od 32 učesnika su premalo u odnosu na ono sa kakvim se očekivanjima otišlo u Katar.

Selektor Dragan Stojković Piksi se odmah nakon debakla na šampionatu sveta hrabro pojavio pred novinarima u Srbiji i izneo svoj stav, ali sve posle toga je izostalo. Nismo dobili analizu i objašnjenje za mnoge poteze koji se u Kataru nisu vukli kako treba i toga smo svi svesni.

Dragan Stojković uživa ogroman kredibilitet u našoj zemlji, njegovu poziciju niko dobronameran ne dovodi u pitanje, ali bi u budućnosti morao da nauči da gubi dostojanstveno i da posle lošeg rezultata stane ispred svojih igrača i preuzme punu odgovornost. Moraće i da izmisli „thought B“ u igri naše selekcije, koja je postala „jednosmerna ulica“ i lako se čita od strane ozbiljnih rivala i moraće da osveži tim, koji ima svoje jasno uspostavljene konture, ali mu je potrebno nešto novo kako bi ostvario svoj naredni cilj, a to je plasman na Evropsko prvenstvo 2024. godine u Nemačkoj.

Kvalifikacije za EURO su tu iza ćoška, počinju za tačno dva meseca i vremena je malo da se sve gore navedeno sprovede u delo. Jedino okupljanje pred takmičarske mečeve krajem marta je baš ovo za duel sa reprezentacijom SAD-a. Selektor je želeo da ukaže šansu, pre svega vodećim igračima iz  naše lige, ali mu Crvena zvezda i Partizan nisu izašli u susret i nisu dozvolili odlazak svojim fudbalerima na dalek keep u jeku priprema za nastavak klupske sezone. Sam Stojković je u izjavi pred keep rekao da je planirao da povede čak sedmoricu igrača iz dva najveća srpska tima i da mu je žao što je sve ovako ispalo. Zbog takve situacije će ekipu Srbije činiti igrači iz ostalih domaćih klubova i trojica fudbalera koji nastupaju u američkoj MLS ligi.

Teško je verovati da će iko od njih ubediti Stojkovića da ga pozove na martovsko okupljanje, ali hajde da vidimo… Možda baš ovaj meč izrodi neko rešenje za kojim Srbija vapi.

A Srbija trenutno vapi za bekovima, i levim i desnim, kojih nema ni na „mapi“. Upravo zbog toga što nemamo bekove reprezentativnog kalibra smo i prinuđeni da igramo u formacijama 3-4-2-1 i 3-5-2 i lak smo plen za svakog dobro obučenog skauta ili analitičara. Srbija nema kvalitetne bekove u klubovima, nema ih ni u mlađim kategorijama i to je difficulty koji bi morao da se reši sistemski. Jer, bekovi se ne rađaju, oni se prave i formiraju u školama fudbala. Šampion Srbije Crvena zvezda vež duže vreme troši verovatno najtalentovanijeg srpskog štopera Strahinju Erakovića na poziciji desnog beka, na levom beku joj Milan Rodić bez zamene igra od 2017. godine, a slična situacija je i u Partizanu, mada se kod crno-belih u poslednje vreme nametnuo levi bek Slobodan Urošević, koji bi sigurno bio jedan od ove sedmorice iz redova „večitih“ rivala koje je selektor hteo da vodi u Ameriku. Kada budemo imali prave bekove, moći ćemo da menjamo formacije, da se prilagođavamo teškim protivnicima, što je posebno bitno za turnirski tip takmičenja, što se kod nas jasno videlo na Mundijalu. Nismo imali alternativu i kada ne prođe ono što mi imamo da ponudimo, srljamo u neuspeh bez kočnice.

Zemlja za koju navijamo čeka plasman na Evropsko prvenstvo od 2000. godine, što je prosto neverovatan podatak i zato je cilj svih ciljeva da se kako znamo i umemo nađemo u na završnom turniru u Nemačkoj.

Još od 2016. godine na šampionatima Evrope učestvuju čak 24 selekcije, a Srbija nije našla svoj keep attain ovog takmičenja kroz dva kvalifikaciona ciklusa.

Ovaj treći, na papiru, deluje kao nikad lakši u istoriji svih kvalifikacija koje je naša zemlja imala prilike da igra. Srbija je u grupi sa Mađarskom, Crnom Gorom, Bugarskom i Litvanijom, dve najbolje ekipe idu direktno u Nemačku, da smo sami određivali rivale čini se da ne bi moglo lakše i sve osim direktnog plasmana predstavljalo bi ogroman neuspeh, tačnije katastrofu. Čak i ako ne uspe da se kroz ovu grupu domogne Evropskog šampionata, Srbija će imati još jednu šansu preko baraža, pošto je bila pobednik svoje grupe u B diviziji UEFA Lige nacija. Ali ako neko uopšte razmišlja o baražu kada već imamo ovakvu grupu, onda to nije dobro.

Kvalifikacije će se igrati od marta attain novembra, a treba očekivati da i ovaj ciklus iznese gro tima koji je bio i u ciklusu za Katar. Tadić, Mitrović, Vlahović, Kostić, Pavlović, Milenković, braća Miliković-Savić, Živković, Radonjić, Lukić i ostali mogu Srbiji da donesu još puno toga, ali od vitalnog značaja će biti pronaći im substitute i nekako doći attain bilo kakvih bekova koji bi nam u potpunosti oplemenili igru i dali još mnogo drugih mogućnosti na samim utakmicama, od ovih koje smo navikli da gledamo.

Javnost u Srbiji što pre očekuje od Fudbalskog saveza Srbije i brze odgovore oko statusa igrača našeg porekla koji su u ovom momentu bliži da zaigraju za neke druge reprezentacije. Konkretno, o mladom Stefanu Bajčetiću koji se ustalio u prvoj postavi Liverpula kod Jirgena Klopa, a ispred čijeg imena stoji španska zastava i o kreativnom fudbaleru Udinezea Lazaru Samardžiću, koji nastupa za mladu reprezentaciju Nemačke. Obojica bi nam bili od velike koristi i doneli bi nam kvalitet više u odnosu na ovo što sada imamo. Da bi se oni odlučili za Srbiju potreban je mukotrpan rad „ispod radara“ zvaničnika našeg Saveza, ali postavlja se pitanje da li je kasno i šta se attain sada čekalo…

I dok čekamo kvalifikacije i odgovore na brojna pitanja, naša selekcija sastavljena od 17 igrača igraće u četvrtak ujutru protiv Amerikanaca, a svaki od ovih momaka će imati šansu da natera Piksija da njegovo ime podvuče masnim flomasterom.

Kompl

Opširnije

Izvor: Sportske NET