Brazilski fudbal nije lako razumeti, tim pre što je pravilo da nema pravila. Kroz istoriju, zajedno sa promenama društva menjala se i igra u „zemlji fudbala“, kako su ih nazivali. Danas prosečni stanovnik Brazila ne želi da prihvati tu tezu, imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazi društvo. Ono je u većem delu svog postojanja bilo oružje za održavanje nejednakosti i statusa kvo u korist elita, jedan od krivaca je svakako i fudbal.
Zbog toga masovni protesti pre desetak godina čiji je okidač bio „futebol“ odnosno besomučno trošenje novca na stadione, prethodno i na sportske objekte za PanAmeričke igre i naposletku OI u Riju pokazuju da se percepcija fudbala u Brazilu promenila.
Ali, lokalna rivalstva žive, čak i ako Selesao više nije stvar aklamacije u državi.
Jedno od takvih, bez sumnje i najveće je ono između Flamenga i Fluminensea. Pisali smo o njemu, pa da se podsetimo da je u pitanju klasni sukob u osnovi. Flu je stariji, bogataški klub, Flamengo je nastao kada su nezadovoljni (takođe belci iz viših klasa napustili maticu i priključili se veslačkom klubu Flamengo, dobivši zeleno svetlo da ga prošire za fudbalku sekciju). I tako je nastala šizma koja je vremenon izbledela, menjanjem navijačke strukture.
Kako je Flamengo postao narodni klub?
Prvi su otvorili vrata mulatima i potomcima Afrike, mada je i to u početku bilo ograničeno na strogo članstvo bez prava donošenja odluka. No, legendarni predsednik Padilja je video dalje od drugih. Prvi je angažovao igrače koji nisu belci, Zizinjo je četrdesetih postao idol masa koje su hrlile stadion u Lagoi napravljen 1938. godine.
Tako je „klub regate Flamengo“ dobio više navijača i vremenom uspeo da se odvoji kao najveći u Riju. Fluminense nije nemoćan, zbog njih su se menjala pravila, u jednom trenutku prva liga je imala 128 klubova, delom da „Fluzao“ ne bi ispao.
Ipak, oni imaju manje pobeda u neverovatnih 440 utakmica odigranih protiv Flamenga, rival vodi 160:139, prednost je napravljena u zlatnim godinama Zika osamdesetih, kada je njegova generacija rutinski tukla i evropske klubove u Interkontinentalnom kupu.
Flamengo ima sedam titula i četiri brazilska kupa, Fluminense četiri krune i tek jedan trijumf u kupu, nisu nikada bili prvaci Južne Amerike (rivalski rubro-negra je tri puta osvojio Kopa Libertadores). Naravno, dugi niz godina nije bilo brazilskih šampionata, svaka država je igrala za sebe, a kada je napravljena jedinstvena brazilska liga, kao i svemu Sao Paulo, odnosno tamošnji giganti su bili više nego dostojan protivnik.
Samo, nikakvo rivalstvo ne može da se poredi sa ovim u Riju. Jer, u šampionatu „Karioka“ to jest državnom šampionatu, ova dva giganta vladaju. 37:32 je za Flamengo.
Igraće i za vikend, u pitanju je finale državnog prvenstva. Kada smo rekli da je sve u brazilskom fudbalu složeno, najzamršeniji je sistem takmičenja.
Naime, već nekoliko sezona Taca Guanabara odnosno prvenstvo države Rio igra se po čudnom sistemu. Ukupno 12 prvoligaša igraju 11 mečeva (svako sa svakim, ali jednokružno), da bi četiri otišla u plej-of. Oni će predstavljati državu u kupu, a posle polufinalnih duela, gledaćemo dva finalna meča u Fla-Flu derbiju. Flamengo je protiv Vaska De Game dobio oba meča, dok je na opšte iznenađenje Fluminense izgubio od provincijske Volta Redonde, trećeligaša prvi meč, da bi ih zgromio sa 7:0 na „Marakani“. Herman Kano je dao tri gola za Flu, ovaj naslednik legendarnog Freda, inače Argentinac, je prvi strelac „Karioke“ sa 14 golova. Kod Flamenga to je Pedro koga ste upoznali na Mundijalu, sa osam golova, ali je ekipa Vitora Pereire igrala lagano u prvom delu šampionata, tim pre što su razmišljali prvo u januaru o Superkupu Brazila, a onda i finalu SP za klubove. Prvo su izgubili od Palmeirasa, a onda na klupskom Mundijalu nisu ušli u finale. Tu se negde ugnezdila i Rekopa gde su u dva meča poraženi od osvajača Sudamerikane, sjajnog ekvadorskog Independientea Dela Valje. Ali, koga briga, „crveno-crni“ su šampioni Južne Amerike od kraja oktobra, kao da još slave.
Inače, Fluminenze brani titulu i prošle godine su u finalu dobili Flamenga, u dve utakmice na „Marakani“ pomenuti Herman Kano je dao tri gola. Pre dve sezone Flamengo je bio bolji, ali tada je Flu bio na kolenima, ispali su iz Serije A (posle sezone su se vratili).
Dakle, kada pričamo o Riju, ova dva kluba su gazde, Botafogo je pre pet godina osvojio titulu, Vasko pre sedam. Zanimljivo da je Fluminense čekao 10 sezona do prošlogodišnjeg trijumfa! Ovo nije vek za pomenuti klub, oni su slavili samo četiri puta u poslednje 23 godine, a ni finala sa Flamengom nisu više toliko česta, kao tridesetih kada je uveden profesionalizam ili krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih.
Zanimljivo je da od kada se vratio u ligu, Flu koji trenira ćovek koji je igrao za oba diva, Fernando Diniz nije izgubio od najvećeg rivala kao gost (simbolično, oba tima igraju na Marakani) U Seriji A, Fluminenze je bio odličan treći, dobio je u drugom delu šampionata u septembru sa 2:1, a isti rezultat je bio u ligaškom delu Karioke pre tri nedelje. Postajemo dosadni, ali neizbežni Kano je dao gol u preokretu prošlog meseca. Utakmica je bila vatrena, 10 žutih i crveni karton za svađalicu Felipea Mela. Nekadašnji vezista Juventusa i Fiorentine je ušao umesto Kana da čuva rezultat u 88. minutu, dva minuta kasnije je uspeo da dobije crveni.
Sada treba ponovo očekivati tuču, tenziju, možda ne toliko golova jer nas čeka i revanš.
Što se tiče ostalih južnoameričkih šampionata, iz Argentine ove nedelje izdvajamo pobedu Rivera bez primljenog gola protiv Union Santa Fea, koji je tvrd, ali ima loš napad. Dodajte na neki tiket i malo golova u duelu Rozarija i Gimnazije la Plate (dobili derbi grada protiv Estudijantesa, pisali smo o tom duelu).
U Kolumbiji Amerika iz
Izvor: Sportske NET
