D. M.
De Vintonova zlatna krtica, poslednji put viđena 1937, nađena je kako „pliva“ kroz peščane dine u Južnoafričkoj Republici nakon opsežne potrage.
Zlatna krtica koja nije viđena više od 80 godina ponovo je pronađena u južnoafričkim dinama. Ta slepa životinja je snimljena nakon opsežne potrage za ovom vrstom za koju su se istraživači plašili da je izumrla.
De Vintonova zlatna krtica (Cryptochloris wintoni) je neuhvatljiva slepa krtica koja „pliva“ kroz pesak, živi u nepristupačnim tunelima i ima svetlucavo, prelivajuće krzno. Registrovana je samo na jednoj lokaciji – Port Nolot na severozapadnoj obali južne Afrike – gde je poslednji put viđena 1937, piše Live Science.
Istraživači su tragali za dokazima o toj krtici analizirajući više od 100 uzoraka tla sa niza lokacija na DNK tragove koje životinja ostavlja u svojoj životnoj sredini putem izmeta, ćelija kože i dlake.
U Port Nolotu su pronađeni novi tuneli zlatne krtice i tragovi koje su otkrile nedavne jake kiše. Istrenirani pas je identifikovao miris dve uobičajene vrste zlatne krtice – rtske zlatne krtice (Chrysochloris asiatica) i Grantove zlatne krtice (Eremitalpa granti).
Pas nije reagovao na terenske pokazatelje u Port Nolotu, što je ukazivalo da tragove nije napravila neka od uobičajenih vrsta, dajući nadu da su to dokazi o De Vintonovoj zlatnoj krtici.
Analiza DNK iz životne sredine otkrila je dve uobičajene vrste i ugroženu Van Zilovu zlatnu krticu (Cryptochloris zyli). Takođe je identifikovana vrsta koja je blisko povezana sa Van Zilovom – istraživači su pomislili da bi to mogla biti izgubljena De Vintonova zlatna krtica, ali nisu mogli da dokažu.
Međutim, godine 2022, uzorak DNK od primerka De Vintonove zlatne krtice koji je sad u muzeju u Kejptaunu postao je dostupan za istraživanje. Nakon poređenja genske sekvence iz tog i njihovih uzoraka, potvrđeno je da četvrta vrsta jeste De Vintonova zlatna krtica.
Od tada su pronađene još četiri populacije De Vintoniove zlatne krtice.
Ona je na spisku programa „Potraga za izgubljenim vrstama“, koji je pokrenut 2017. Cilj projekta je ponovni pronalazak 25 vrsta životinja, biljaka i gljivica koje su izgubljene barem 10 godina, ali ih Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) još nije klasifikovala kao izumrle.
Dosad je pronađeno 11 izgubljenih vrsta, uključujući Atenborovog dugokljunog ješca (Zaglossus attenboroughi), Valasovu džinovsku pčelu (Megachile pluto) – najveća pčela na planeti – i baršunastu vrčonošu (Nepenthes mollis), koja je bila izgubljena više od 100 godina.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Izvor: Telegraf.rs