Vučić govori je kao 13. govornik popodnevne sesije, a pre njega govorio je predstavnik Konga i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koji su se obratili putem video-veze.

Obraćanje predsednika

– Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije. Ozbiljnost trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve ovo što danas radimo deluje impotentno i bledo.

– Stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva – rekao je on.

Predsednik je predstavio i pet ključnih tačaka svog govora:

1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;

2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;

3. Energetska bezbednost u uslovima svetske krize;

4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;

5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;

– Aktuelni globalni uslovi nas opominju da mirno rešavanje sporova nema alternativu.

 – Predsednik Srbije je rekao da nas aktuelni uslovi u svetu sve češće opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu.

– Ovo načelo aktuelnije je danas više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva: “Budimo tolerantni i zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi”. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava – istakao je on.

Teritorijalni integritet Ukrajine

Vučić je dodao da Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujući i teritorijalni integritet Ukrajine.

– To je ozbiljno, odgovorno ponašanje u ovom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Istina je da je prvi build narušen integritet jedne zemlje u Evropi kada je Srbija napadnuta, a da nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlj. To se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od Vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje – kazao je predsednik Vučić.

Agresija NATO i rezolucija 1244

On podseća da Srbija nikada nije nije napala tuđu teritoriju, niti ugrožavala teritorijalni integritet bilo koje zemlje.

– To nije sprečilo NATO da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti „Kosova“ iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje. Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga – „Nepravda učinjena bilo gde je istovremeno i pretnja pravdi svuda“ – rekao je predsednik, na šta je pozdravljen aplauzom.

– Bolje sto godina pregovarati, nego jedan dan ratovati. Uveren sam da ćemo doći attain obostrano prihvatljivog rešenja.

– Ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Naši strani partneri dobro znaju da su mnoge njihove odluke prema našoj zemlji bile loše. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate evropskih medija da će Srbija napasti svoje susede, naravno, to se nikada nije dogodilo i to je samo jedna od brojnih laži.

Odnosi zemalja na Zapadnom Balkanu

Predsednik je rekao i da Srbija podržava Dejtonski mirovni sporazum, uprkos neistinama koje su se mogle čuti.

– Politika sankcija koje su danas uvedene protiv Ruske Federacije nikome ne može doneti dobre rezultate. Mi smo uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva – kazao je on.

Projekat „Otvoreni Balkan“

Predsednik dodaje da je bilo potrebno samo da pragmatično razgovaramo o budućnosti, a ne o prošlosti.

– Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli attain brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine sprovode projekat “Otvoreni Balkan” koji ima jasnu ideju – otvoriti space za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta.  Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou – rekao je on.

Sprovođenje Agende 2030

– Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Svedoci smo da svako ignorisanje problema i manjak komunikacije među zemljama samo ukrupnjava i usložnjava situaciju. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.

– Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno „Našom zajedničkom agendom“ i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.

– Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.

– Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan accomplice u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija čvrsto verujući da je to najbolji build kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije. Živela Srbija! – zaključio je predsednik na kraju svog govora.

Podsetimo, u Njujorku je danas počela debata svetskih lidera na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a otvaranju je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Generalna debata traje attain 26. septembra.

Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koja je počela 13. septembra, jeste „Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove“.

Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koja je počela 13. septembra, jeste „Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove“.

Opširnije