Antidepresivi čine grupu lekova koji imaju za cilj lečenje simptoma depresivnih poremećaja, a imaju široku primenu u lečenju različitih mentalnih stanja, uključujući anksiozne poremećaje, anksiozno-depresivne poremećaje, generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, razne fobije kao što su socijalna fobija i agorafobija, posttraumatski stresni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD), sindromi bola i slični problemi. Neki simptomi depresije mogu biti povezani sa nedostatkom specifičnih neurotransmitera u mozgu, uključujući serotonin, noradrenalin i dopamin. Antidepresivi deluju na povećanje koncentracije ovih neurotransmitera u mozgu i na taj način utiču na simptome depresije.
Najčešći antidepresiv
Jedan od najpoznatijih antidepresiva je Prozac, takođe poznat kao fluoksetin. Prozac pripada klasi selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i stekao je veliku popularnost zbog dugogodišnje uspešne upotrebe u lečenju depresije i drugih mentalnih poremećaja. Deluje tako što povećava koncentraciju neurotransmitera serotonina u mozgu, što može dovesti do poboljšanja raspoloženja i smanjenja simptoma depresije. Pored depresije, često se koristi za lečenje paničnih poremećaja, OKP i drugih problema povezanih sa anksioznošću i emocijama. Važno je napomenuti da popularnost ovog leka ne znači da je on optimalan izbor za svakog pojedinca, jer reakcije na različite antidepresive mogu varirati od osobe do osobe. Zbog toga lekari pažljivo pristupaju izboru leka, uzimajući u obzir specifične potrebe i simptome svakog pacijenta.
Očekivano poboljšanje i značaj kombinacije terapija
Da bi se postigli terapijski rezultati nakon početka upotrebe antidepresiva, važno je uzimati lek kontinuirano nekoliko nedelja. Brzina poboljšanja može da varira od osobe do osobe, a odsustvo trenutnog efekta ne mora da znači da lek nije efikasan, već da je potrebno više vremena da se oseti njegovo dejstvo. Istraživanja sugerišu da samo trećina depresivnih ljudi reaguje na prvi tretman antidepresivima, a samo dve trećine postiže dobar odgovor na ponovljeno lečenje. Osim toga, samo polovina pacijenata potpuno otkloni simptome, dok 80% pacijenata primećuje poboljšanje kliničke slike. Ovo ukazuje na značaj drugih faktora, kao što su ličnost pacijenta, način života, faktori životne sredine, porodična i društvena podrška i drugi faktori, u postizanju optimalnih rezultata. Nakon postizanja poboljšanja ili smanjenja simptoma, važno je nastaviti terapiju nekoliko meseci kako bi se sprečilo ponavljanje simptoma. Istraživanja su pokazala da se najbolji rezultati postižu kombinacijom farmakoterapije i psihoterapije. Istovremeno, individualno planiranje lečenja i izgradnja poverenja između pacijenta i terapeuta igraju ključnu ulogu u postizanju pozitivnog terapijskog odgovora.
