Anksioznost je prirodna reakcija na strah izazvan strahom pre značajnih životnih događaja. Obično je kratkotrajan i brzo prolazi i ne izaziva teške simptome. Anksiozni poremećaj, jer počinje u ranom dobu i pogoršava se bez lečenja, može izazvati ozbiljne simptome i zdravstvene probleme.
Simptomi anksioznosti
Simptomi anksioznosti su različiti od osobe do osobe, a razlikuju se i po trajanju, učestalosti, vrsti i intenzitetu. Simptomi se dele na bihejvioralne, fizičke, emocionalne i kognitivne, a mogu biti akutni ili hronični. Nije neophodno da se kod svih pacijenata pojave jaki i dugotrajni simptomi, u nekim slučajevima mogu biti blagi i kratkotrajni.
Emocionalni simptomi uključuju bes, zbunjenost, strah, osećaj bespomoćnosti i anksioznost. Kognitivni simptomi uključuju zabrinutost, negativan stav, negativne misli i kognitivnu konfuziju. Stidljivost, povlačenje i izbegavanje ljudi i situacija koje izazivaju anksioznost su bihejvioralni simptomi anksioznosti. Anksioznost može izazvati i brojne fizičke simptome: kardiovaskularne, gastrointestinalne, mišićne, respiratorne i kožne promene.
Bol u grudima – simptom anksioznosti
Jedan od fizičkih simptoma koje anksioznost izaziva je bol u grudima. Važno je uraditi testove i otkriti šta je uzrok bolova i stezanja u grudima, jer takav simptom može ukazivati na probleme sa srcem. Anksioznost i preskakanje srca mogu biti povezani.
Kod nekih pacijenata, simptomi bola u grudima mogu se razvijati postepeno, dok će se kod drugih pojaviti iznenada i neočekivano. Bol u grudima se obično manifestuje kao oštar bol sa osećajem težine u grudima i ponekad je praćen pečenjem i stezanjem u grudima. Otprilike 30% pacijenata koji se javljaju u hitnu pomoć sa stezanjem u grudima, misleći da je u pitanju srčani udar, zapravo doživljava umerenu do tešku anksioznost.
Uklanjanje simptoma anksioznosti može se postići kroz različite terapije i promene načina života. Promena načina života u velikoj meri pomaže u lečenju anksioznosti, zbog čega se pacijentima preporučuje zdrava ishrana, izbegavanje pušenja i konzumiranja alkohola, vežbanje i pozitivno razmišljanje. Vežbe dubokog disanja takođe mogu pomoći jer je plitko i brzo disanje uobičajeno kod anksioznosti, što dovodi do napada panike zbog brzog otkucaja srca.
