toksične veze

Toksične veze su svuda prisutne, ali šta se događa ako smo mi te koje se ponašamo  nezdravo? Jeste li sigurne da nemate nijednu od toksičnih navika koje mogu da vam upropaste vezu?

Opšte je prihvaćeno da su toksične veze one u kojima partner ignoriše vaše želje i potrebe i lagano vas uništava. Ali u stvari, ovo je samo jedan od opisa nezdrave veze. Mnogo češće se toksično ponašanje uopšte ne prepoznaje i u stanju smo da živimo godinama sa nekim ne primećujući da nešto uništava našu ljubav. Štaviše, nesposobnost da prepoznamo sopstvenu „toksičnost“, znači da ćemo je preneti u nove odnose i završiti sa istim, lošim rezultatom.

Znaci toksične veze

Pogađanje misli

Šta je to: Svaka veza, čak i najbolja, postaje toksična i brzo nestaje kada ljudi ne znaju kako da govore o svojim emocijama i osećanjima. Klasična situacija: „Šta se dogodilo?“ – „Ništa!“. Očekujete da partner pogodi šta vi u stvari želite, a to je nemoguće. Umesto da budemo otvoreni u vezi, mi iz nekog razloga nastavljamo da se pravimo da je sve u redu.

Zašto je ovo loše: Ovo ponašanje dovodi partnera u zabludu. Ali, nažalost, to je ono što većina nas radi. Tišina stvara sasvim drugu sliku u čovekovoj glavi: uradio sam nešto, ništa se nije promenilo, znači da je moj postupak u redu. Zbog toga veze postaju toksične – jedan partner  ćuti, a drugi ne shvata da uporno ponavlja grešku.  Kao rezultat toga, prvi partner se oseća necenjeno i akumulira ogorčenost i počne postepeno udaljavanje.

Šta treba uraditi: Govorite o svojim emocijama. Bez nagoveštaja i bez igranja „igre pogađanja“, izrazite svoja osećanja i budite što konkretniji, jer je to glavna smernica za partnera kako da se ponaša u budućnosti.

Ultimatumi

Šta je to: Još jedna strateška greška koja se tiče komunikacije u paru je kada, suočeni sa nekom vrstom problema, pokušamo da ga rešimo ovde i sada –  bez dubljeg razmišljanja o situaciji, zbog čega kasnije često požalimo.

Zašto je to loše: Dobacivanje ultimatuma vašem partneru nije dobro rešenje. Good sufficient, on će im se možda povinovati u trenutku, ali neće shvatiti šta je zaista vas isprovociralo na takvu reakciju, niti će razviti unutrašnju motivaciju da promeni svoje ponašanje. Na pretnje uopšte ne treba odgovarati. Jer ako se on ili ona sada sagne i prilagodi, bid se neće rešiti, a neko će se nakon nekog vremena umoriti od pretnji, a sukob će se sigurno ponovo rasplamsati. Stoga je važno stalno raditi na održavanju „zdravlja“ u odnosima, ni u kom slučaju ne dozvoliti da sve ide svojim tokom. Žrtva –  tiranin je najtoksičnija veza koja se može zamisliti.

Šta treba da radite: Zdrava veza je kada oba partnera, ruku pod ruku, idu ka jednom zajedničkom cilju, poštujući lični prostor jedno drugog. Stoga, bez obzira na situaciju, napravite pauzu – najmanje dva ili tri dana za razmišljanje. Malo kasnije, kada se emocije slegnu, vratite se ponovo na ovo pitanje. Ali u trenutku konfliktne situacije, ispravna reakcija bi bila – „hajde da razmislimo o tome  – oboje”. I, po pravilu, uvek postoji više rešenja. Kada muškarac i žena traže kompromis – ne da dokažu ko je od njih u pravu ili pametniji, već da pronađu rešenje za bid – oni su već pobedili.

Stalno popuštanje

Još gore je popustiti i stalno se prilagođavati, pokušavajući da izgladite sukobe i stalno praveći kompromise.

Zašto je to loše: Ovakvim ponašanjem lišavamo partnera mogućnosti da bude odgovoran za svoje postupke. Nije zvao, nije održao obećanje, ali vi se još uvek ponašate kao da je sve good sufficient. Ne možete to učiniti – biti onaj koji sustiže, jer u takvom modelu odnosa vi ste partner koji sebe obezvređuje. I ova jedna globalna greška je dovoljna da uništi svaku vezu i život.

Šta treba uraditi: Ne pružajte utehu a da je ne primite. Ipak, partneri treba međusobno da teže udobnosti i razumeju koliko ono drugo vredi.

Prebacivanje odgovornosti

Šta je to: imali ste loš dan, posvađali se sa bliskim prijateljem, posao ne ide dobro ili se nešto drugo dogodilo. Šta često radimo? Sve to počinjemo da unosimo u veze i projektujemo svoje emocije na partnera.

Zašto je to loše: Deljenje svojih strepnji i briga sa voljenom osobom zapravo nije loša stvar. Greška je prebacivanje odgovornosti za ono što nam se dešava na partnera. Ne možete kriviti drugog za svoje probleme – „Tada si mi rekao…“, „Ali tada nisi ništa uradio, nisi me podržao.“ Jedini rezultat će biti da ćete u svom očaju dobiti novi sukob i još više agresije i bola.

Šta treba uraditi: Samo treba da zatražite pomoć i to u onom obliku u kom vam je zaista potrebna. Na primer: „Imam veoma velike probleme na poslu, ne znam šta će se tamo tačno desiti: kompanija će se raspasti, biću otpuštena ili izgubiti bonuse. Nemoj da govoriš ništa. Hajde da gledamo neki šmrkljavi movie, samo treba da znam da si na mojoj strani“. Morate jasno ograničiti teritoriju – šta očekujete od partnera u ovoj situaciji. Traženje pomoći je normalno, a po pravilu većina partnera pokaže svoju najbolju stranu. Pretvarati se da ste jaki i da ćete se sami nositi sa svime samo je znak nezdrave ličnosti.

gorodeonkoff/gettyimagesplus

Opširnije

Izvor: Lepota i zdravlje