– Kada se osvrnem na Survajver, vidim jedno iskustvo koje je u mnogome pozitivno uticalo na moj zivot. Imao sam priliku da dobijem “ubrzani kurs najvaznijih zivotnih lekcija” sa 23 godine, koji je bio spakovan u tromesečnu razglednicu filipinskih ostrva – kaže Nikola za Piplmetar
Nekada učesnik Survajvera 2009.godine, neprikosnoveni vladar “Ostrva duhova”, bio je sam na ostrvu 16 dana I izbacio veliki broj takmičara iz igre. Tada je pobedio čak 8 igrača u duelima jedan na jedan. Sada je instruktor u policiji Abu Dabija, radi na kriminalističkom odeljenju I sprema specijalnu jedinicu za brza dejstva F7. Takodje, spremao je policijski tim Abu Dabija za svetsko prvenstvo u brazilskoj džiu-džici.
U intervjuu za Piplmetar, za sebe kaže da nikako nije samo mišićavi tip bez mozga i ne voli kada ga tako doživljavaju.
Nikola Kovačević je nešto mnogo više od tih mišića. Mnogi ne znaju baš ništa o njemu, a nešto malo znaju samo oni koji su pratili rijaliti šou Survajver 2009.godine.
– Kada se osvrnem na Survajver, vidim jedno iskustvo koje je u mnogome pozitivno uticalo na moj zivot. Imao sam priliku da dobijem „ubrzani kurs najvaznijih zivotnih lekcija“ sa 23 godine, koji je bio spakovan u tromesečnu razglednicu filipinskih ostrva. Iskreno sam zahvalan za to. Nista osim kontakta sa najblizima mi nije nedostajalo. Priroda je toliko darežljiva sama po sebi i dovoljna čoveku, tako da ti ništa nije potrebno, osim najdrazih ljudi sa kojima bi to podelio. Ne mislim da je Survajver bilo šta u meni potpuno promenio, već sve što sam već postavio na čvrst temelj, samo je unapredio na mnogo viši nivo, koji sigurno ne bih tako brzo dosegao, da nisam izašao iz komforne zone i prihvatio izazov. Mnoge psihološke barijere su jednostavno nestale posle tog savladanog iskustva. Kad se vratiš kući kao „gospodar ostrva duhova“, predstojeći životni izazovi ne izgledaju tako strašno. Život je samo jedna zanimljiva igra, baš kao Survajver.
Njegov put nije bio nimalo lak, ali on je sada prezadovoljan, jer radi posao koji voli i ostvario je većinu svojih želja. Za mnoge od nas u Srbiji, Nikola vodi život iz snova: trenutno živi I radi u sunčanom Dubaiju kao instruktor u policiji Abu Dabija, ali I fitness trener I model. Trenirao je rvanje i osvajač je medalja na mnogim rvačkim takmičenjima, a kako je došao do tamo, veoma je zanimljiva priča. Nikola je prvo radio u bolnici kao tehničar u šok sobi. Bio je u našoj gardijskoj vojnoj policiji, a diplomirao je kao master profesor fizičke kulture I sporta na “Dif”-u:
– Ja sam trenirao rvanje i karate 20 godina, a u sportu i treningu sam i dan danas, takoreći ceo život. Radio sam kao asistent profesora na borilačkim sportovima, a bio sam i trener naše juniorske i kadetske reprezentacije 4 godine.
Sve je, kako kaže, počelo još kada je imao samo 5 godina I već u osnovnoj školi bio nestašno hiperaktivno dete. Roditelji su ga vodili pre podne na rvanje a uveče na karate. Od srednje škole počeo je da trenra rvanje još intenzivnije I išao je čak dva puta dnevno na treninge.
– Već krajem osnovne škole počeli su nastupi za tadašnju reprezentaciju Jugoslavije, pa onda SiCG, I na kraju Srbije. Godine 2002. izabran sam za najperspektivnijeg sportistu Kragujevca.
Ipak, morao je da ode iz Srbije da bi se dalje usavršavao, ali mu Srbija svakako nedostaje.
– Najviše mi nedostaju prijatelji I porodica iz Srbije, kao I naša priroda. Srećom, stalno se posećujemo I čujemo se često. Kulturološke razlike su velike, ali kod mladih se primećuje jedna velika sličnost, a to je zavisnost od tehničkih uredjaja i aparata.
Ni tamo ni ovde mu se ne dopada to što je prisutna površnost i nemogućnost ostvarivanja jakog socijalnog kontakta kod mladih, kao i odsustvo kritičkog rasudjivanja i kako kaže, preveliko poverenje u mejnstrim.
– Mladi su generalno previše izloženi raznim opasnim uticajima preko interneta i apsolutno su nepripremljeni i nezaštićeni od istog. To se meni uopšte ne svidja. Prenaglašen je i individualistički momenat koji čoveka čini slabim. Svi su zaboravili na stare izreke kao što su: Drvo se oslanja na drvo, a čovek na čoveka. Na čoveka, a ne na mobilni telefon.
Pa ipak, Nikola korača sigurnim koracima ka vrhu: on je stalno u pokretu I ne gleda iza, već ispred sebe.
– Mladima u Srbiji bih poručio da ne gledaju TV i ne čitaju novine, jer su prepune negativnih informacija i duhovnog smeća. Da se trude da maksimalno napreduju u svemu što rade i što ih zanima, i da razmišljaju van nametnutih okvira. Da ne priznaju strah, jer on ne postoji. Da sanjaju puno i da punom parom jure ka svojim snovima.
https://web.archive.org/web/20200811011502if_/https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fphoto.php%3Ffbid%3D2029088307361772%26set%3Da.1402849389985670.1073741840.100007818665563%26type%3D3&width=500
Nedostaje mu i Survajver:
– Godine 2013. sam dobio ponudu da učestvujem u ,,All star Survivoru”, ali se nažalost od te ideje odustalo. U Dubajiu se pokušalo sa prijavom za Survivor 2016.godine, ali je odziv lokalnog stanovništva bio slab, pa je to izgubilo smisao, jer bi učestvovali samo stranci. Mislim da je bespotrebno reći da sam se prijavio i bio spreman da idem u oba slučaja! Hahaha!
