Atalanta sanja, vraća li se pehar u Italiju?

Odjeknulo je kao bomba, Atalanta očigledno zna sa timovima iz Liverpula, drugo gostovanje na „Enfildu“ i druga pobeda, u dva meča pred Kopom su spakovali pet golova. I sada su u strašnoj poziciji da stignu do polufinala i to preko najvećeg favorita. Kladionice su odmah reagovale, „Dea“ je sada drugi favorit, iza Leverkuzena.

Sve je u Evropi počelo baš davno za „kraljicu“ provincije. Naime, Atalanta je jedini trofej u istoriji osvojila u prvoj polovini šezdesetih. „Boginja“ se neočekivano dokopala trofeja u kupu Italije i to pre svega zbog dobrog rasporeda. Naime, oni su prošli Komo, Kataniju, Padovu i Bari i onda u finalu savladali Torino.

Kako su im se „sklonili“ oni najveći?

Hererin Inter, u to vreme jedna od najboljih evropskih ekipa je ispao kod kuće od Padove, Verona je u četvrtfinalu šokirala Juventus, u osmini finala, Samp je dobila Milan, rano je ispala Fiorentina od Đenove. Bergamaski su u borbi za trofej slavili trostrukog strelca Anđela Dominginija koji će se preseliti u Inter, i pod Ererom osvojiti nove trofeje. Takođe, najveća zvezda tog tima bio je brazilski bombarder Dino Da Košta, on je u prethodnoj deceniji postao noćna mora za Lacio igrajući za Romu. Bilo je to u drugoj polovini pedesetih, posle je otišao u Fiorentinu, isto osvojio kup, a Atalanta ga je posle trofeja pustila u Juventus (i tamo je 1965. bio najbolji u ovom takmičenju).

Bez svog najboljeg strelca naredne sezone, odiseja u KPK nije dugo trajala. Naleteli su na Sporting iz Lisabona u prvom kolu, pošto su oba tima pobedila kod kuće sa po dva razlike, igran je baraž u kome su „Lavovi“ slavili na stadionu Espanjola u Barseloni, pa se tako završila Atalantina evropska priča.

I ko bi rekao da će čekati gotovo četvrt veka na novi izlet u Evropu. Nisu osvojili Kup Italije, ali su stigli do finala. Tamo ih je savladao šampion Napoli, pa je Atalanti pripalo mesto u KPK. Osvetili su se Sportingu u četvrtfinalu (prethodne runde su donele poraze na strani od nepoznatog velškog Mertira i OFI na Kritu, ali su pobede od po 2:0 na Komunaleu bile dovoljne za prolaz). I kada su svi očekivali da će eliminisati Mehelen koji je bio senzacija, oba puta su izgubili od Belgijanaca, koji su kasnije postali klub iz najmanjeg grada koji je osvojio evropski trofej!

Tih godina, Atalanta je bila u vrhu Serije A, velika imena poput Kaniđe, sjajnog Brazilca Evaira i Stromberga koji je bio i ostao jedan od najomiljenijih stranaca u Bergamu su dopuštala navijačima da sanjaju. U kupu UEFA na početku poslednje decenije prošlog veka, tukli su Dinamo na gol u gostima (nakon što su BBB razrušili Italiju na putu iz Zagreba), Fener, Keln, ali isprečio se Inter. Atalanta se održala u prvom meču kod kuće, ali su Mateus i Aldo Serena za tri minuta u nastavku rešili ko ide u polufinale.

Nova evropska deonica je završena, klub je čekao do 2017. tridesetak godina da ponovo igra Evropu. Dobri plasmani Gasperinijeve ekipe omogućili su grupnu fazu, ispali su u prvoj nokaut rundi od Dortmunda, naredne sezone, ispali od Kopenhagena u baražu, da bi pre dve sezone izbacili Olimpijakos i Leverkuzen, stali protiv Lajpciga. Ovi izleti u LE su u stvari bili utešna nagrada, oni koji prate sećaju se Atalantinog debija u korona sezoni, kada su u Ligi šampiona, prošli u grupi sa Sitijem, Šahtjorom i Dinamom iz Zagreba, izbacili Valensiju i pali u Lisabonu protiv PSŽ.

Već naredne godine su opet prošli iza Liverpula, ostavili iza sebe Ajaks i Mitjitland, Real je bio prejak. I onda pre dve sezone, opet grupna faza, najslabiji rezultat, ostali su četvrti iza Junajteda, Viljareala i Jang Bojsa.

Ali, jasno je „Gasp“ je stvorio kontinuitet, pametna ulaganja, sjajne prodaje igrača, sve to je klub iz provincije diglo u neslućene visine. Iako nemaju realno kvalitet za top četiri ili pet u Seriji A, pošto su prodali dosta igrača (naravno, Hojlund je uneo najviše para u kasu), doveli su Skamaku posle neuspešne epizode u PL, pozajmili Milanovu promašenu investiciju De Ketelarea i evo, nadomak su polufinala LE. Prednost od 3:0 je ogromna, uz svo poštovanje Liverpula, teško će to nadoknaditi.

Bez obzira na rezultat tog meča, Italija već ima predstavnika u polufinalu. Naime, Roma i Milan igraju apeninski derbi, Rimljani su poneli 1:0 u svoj grad i sada su bliži završnici gde su prošle godine zaustavljeni u meču za trofej. Tamo će predstavnik Serije A igrati verovatno protiv strašnog Alonsovog Leverkuzena koji je prvi meč na „Baj Areni“ dobio sa 2:0, rival je bio Vest Hem. Atalanta, ako sačuvao ogromnu prednost ide na bolje iz duela Benfike i Marseja, Francuzi na „Velodromu“ jure minus od jednog gola iz Lisabona.

Sve u svemu, tek nas čekaju uzbuđenja!

Za promenu, nema Sevilje, ali ni drugih španskih klubova. Ovo je posebna godine već zbog toga, jer je u poslednjih deset godina pet Liga Evrope otišlo u Andaluziju, a u poslednjoj dekadi slavili su još Atletiko Madrid i Viljareal. Dakle, neka druga zemlja čeka trofej, poslednji italijanski klub koji se radovao peharu u Kupu UEFA, preteči LE, bila je verovali ili ne, Parma, još na kraju prošlog veka, 1999. T