„Zanemarene“ onkološke bolesti

Pacijenti koji nemaju svoja udruženja, teže dolaze do potrebnih terapija.

„Takozvane „zanemarene“ onkološke bolesti u značajnoj meri otežavaju život pacijenata koji od njih boluju“, kazao je danas na konferenciji za novinare Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Pilipović je istakao da je veliki broj pacijenata u ovoj kategoriji koji boluju od raka mokraćne bešike, tumora glave i vrata, karcinoma bubrežnih ćelija i raka prostate.

Stručnjaci kažu da da je u Srbiji rak mokraćne bešike „zaboravljeni rak“ koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da sa tom opakom bolešću duže i bolje žive.

„Pacijenti sa rakom mokraćne bešike traže pomoć kasno, zato je veoma je važno da svako ko primeti neke simptome, a pogotovo krv u urinu odmah javi lekaru. Više od 2.500 hiljade ljudi oboli svake godine u našoj zemlji od raka mokraćne bešike, dok za više od 1.000 njih ova bolest ima fatalan ishod, i zato je veoma bitno uvođenje imunoterapije, kao najsavremenijeg oblika lečenja – izjavio je prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije

Govoreći o tumorima glave i vrata prof. dr Borislava Nikolin, sa Instituta za onkologiju Vojvodine istakla je da se tumori glave i vrata javljaju većinom u starosnoj dobi od 50 do 70 godina.

Najčešće se javljaju rak usne šupljine, ždrela, grkljana, usana, sinusa, epifarinksa i pljuvačnih žlezda.

I pored savremene dijagnostike u oko 75 odsto slučajeva maligni tumori glave i vrata se dijagnostikuju u III ili IV stadijumu.

„Imunoterapija igra važnu ulogu u lečenju tumora glave i vrata, tako što aktivira bolesnikov imunološki sistem da ciljano napada tumorske ćelije“, rekla Nikolin napominjući da je važno da se za bolesnike obolele od tumora glave i vrata, obezbedi najbolja moguća zdravstvena zaštita i da se bolesnici u Srbiji leče po preporukama i vodičima za lečenje Evropskog udruženja medikalnih onkologa (ESMO).

„Karcinom bubrežnih ćelija predstavlja najčešći malignitet bubrega. Godišnje se u Srbiji dijagnostikuje oko 800 bolesnika. Oko 25 do 30 odsto obolelih ima metastaze već pri dijagnozi, a do 30 odsto lokalizovanih tumora razvija udaljene metastaze nakon hirurškog tretmana“, izjavila je naučni saradnik prim. dr sci. med. Suzana Matković, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Ona se osvrnula i na rak prostate, navodeći da ne postoji prevencija i da je zato je važno rano otkrivanje i adekvatno lečenje ove bolesti.

„Faktori rizika za nastanak raka prostate su na prvom mestu genetska predispozicija, starija životna dob i etnička pripadnost. Muškarci koji u bližoj porodici imaju slučajeve raka prostate: otac, deda, pradeda, trebalo bi od 45. godine da krenu na redovne urološke preglede“, kazala je Matković.

Ukoliko bolest nije prisutna u porodici, dovoljno je od 50-te godine starosti jedanput godišnje uraditi PSA test iz krvi (prostata specifični antigen) i otići na pregled kod urologa.