N. L.
13. maja 2016. godine preminuo je Petar Tanasijević, poeta, kompozitor pesama u narodnom ruhu, gitarista, profesor književnosti…
„Svrati, svrati devojko
u moj vinograd,
u njemu je lepo grožđe
a još lepši hlad.
Prvog cveta sećaš se,
rekla si mi tad
svakog dana dolazićeš
u moj vinograd.
Sedi malo kraj mene,
dušu odmaraj,
i dok zriju vinogradi
sa mnom zapevaj.
Grožđe, draga, lepo je
čim počne da zri,
a mladost kad u ljubavi
dane provodi.“
(Petar Tanasijević)
13. maja 2016. godine preminuo je Petar Tanasijević, poeta, kompozitor pesama u narodnom ruhu, gitarista, profesor književnosti, solista Radio Beograda i muzički otac Lepe Lukić.
– Imao sam sreću da rastem u Krnjevčevom komšiluku, pravom leglu vrhunskih svirača, pevača i pesnika. Okupljali smo se u Krnjevčevom dvorištu i na obližnjim livadama. Slušali smo Miju i njegovog oca Acu, u blizini je bio i Draga Kec, a dolazili su nam i Obren Pjevović i Dragiša Nedović. Sva muzikalna Šumadija, od Požarevca do Topole, dolazila je kod čuvenih Krnjevaca da svira i peva, uživa u muzici. U stvari, Krnjevčeva livada je moja prva bina – govorio je Petar Tanasijević, autor nekih od najlepših narodnih pesama.
– Kod mene su skoro svi bili muzikalni, i deda i baba i majka koja je pevala fenomenalno. Slušao sam ih kao klinac, pevušio uz njih, sve dok me deda Sima nije isprovocirao: „Ti bre pevaš samo staro. Daj nešto novo! Imaš li neku svoju pesmicu?“
Petar Tanasijević (1932 – 2016) se pročuo kao pevač i pre nego što je postao kompozitor. U rodnoj Smederevskoj Palanci postao je prava atrakcija u duetu sa bratom Draganom.
– Pevušili smo po okolnim selima, po raznim domovima kultute, vašarima, na igrankama oko crkve. Uživali smo u pesmi, a bilo je i para. Kad se pojaviše prvi radio aparati, slušali smo Vuleta, Zaima, Nadu, Boru Janjića.
– A onda se osmelismo i prijavismo na audiciju Radio Beograda. 1956. godine prošli smo na audiciji i postali Carevčevi solisti. Nastupali smo kao duet, i to sve uživo, bez traka i magnetofona. Bila je stroga selekcija, nije se tolerisala ni najmanja greška. Ako kiksneš, skinu te sa programa nekoliko meseci. Brat i ja smo gurali nekako, iako je Carevac primetio da malo „zavrćemo i zanosimo“.
U vreme kada je Radio Belgrad bio najviša mera lepog pevanja, Petar Tanasijević je uporedo snimao za arhivu radija i komponovao pesme na pločama Lepe, Silvane, Šabana, Nedžada, Cuneta, Bilkića. Samo za Lepu Lukić je komponovao više od sto pesama.
– Tada su na radio mogli samo oni koji se nisi iskvarili u kafani. Toma i Kvaka su harali u kafani, ali na Radio Beograd nisu mogli ni da privire.
Pored trajnih radio snimaka Petar Tansijević je snimio i desetine duetskih ploča sa bratom Draganom, Silvanom, Biserkom Mišić, Milicom Popović, Tomom Đorđevićem.
– Samo na Radio Beogradu je osamdeset mojih pesama koje su primljene kao trajni smimci: „Jutros mi je ruža procvetala“, „Imam nano dva dilbera“, „Od izvora dva putića“, „Idu putem dvoje, ne govore“, „Da li znadeš sunce milo“, „Svrati devojko u moj vinograd“, „U sokaku komšija mi jutros šljive bira“, „Oj, meseče, zvezdo sjajna“, „Godine su prolazile“, „Čaj za dvoje“…
– To su pesme koje se danas tretiraju kao izvorne, a ja sam ih komponovao. Primera radi, pesmu „Jutros mi je ruža procvetala“ napisao sam i komponovao 1959. Kada sam je odneo na radio, urednici me upitaše čija je to pesma. Kad sam rekao da je moja, očekivao sam pohvalu a dobio odgovor: „Imamo hiljadu pesama o ružama, samo nam fali još i ova tvoja.“ A ja danas sa ponosom mogu da kažem da je i moja „Ruža“ postala narodna – rekao je Petar Tanasijević.
(Goran Milošević)
Izvor: Telegraf.rs
