Lupanje srca može se javiti u različitim situacijama. Nakon intenzivne fizičke aktivnosti, emocionalnog uzbuđenja ili stresnog događaja, ubrzanje pulsa može biti normalna reakcija organizma. Međutim, kada srce počne veoma brzo da kuca iznenada, posebno u mirovanju i bez očiglednog razloga, potrebno je razmotriti mogućnost poremećaja srčanog ritma.
Kod pojedinih osoba epizode su povezane sa određenim navikama ili okolnostima. Neko će napad primetiti nakon većih količina kofeina, drugi u periodu pojačanog stresa, dok treći neće moći da pronađe nikakav jasan okidač.
Prepoznavanje situacija koje prethode ubrzanom radu srca može pomoći tokom kardiološke obrade i u smanjivanju učestalosti simptoma. Ipak, izbegavanje okidača nije zamena za dijagnozu, naročito kada se napadi ponavljaju ili su praćeni izraženim tegobama.
Električni poremećaj kao osnova aritmije
Kod supraventrikularne tahikardije ubrzani ritam nastaje zbog poremećaja električnih impulsa iznad srčanih komora. Problem može biti povezan sa načinom na koji signal prolazi kroz pretkomore ili atrioventrikularni čvor.
Kod nekih osoba postoje dodatni električni putevi koji omogućavaju kruženje impulsa. Kada se takav električni krug pokrene, srce može naglo preći iz normalnog u izrazito ubrzan ritam.
Okidač nije isto što i osnovni električni mehanizam. Na primer, stres može podstaći epizodu kod osetljive osobe, ali sam stres ne mora biti jedini razlog zbog kojeg aritmija postoji. Zato se ponavljajući simptomi ne bi trebalo jednostavno pripisivati nervozi.
Može li stres izazvati napad?
Stres i anksioznost mogu povećati aktivnost nervnog sistema i uticati na rad srca. Kod osobe koja ima sklonost ka supraventrikularnoj tahikardiji takvo stanje može biti jedan od mogućih okidača.
Napad se može pojaviti tokom izrazito napornog perioda, neprijatnog događaja, svađe, poslovnog pritiska ili snažne zabrinutosti. U drugim slučajevima osoba simptome primeti tek nakon što se stresna situacija završi.
Problem nastaje kada se svako lupanje srca automatski pripiše anksioznosti. Nagli početak i prestanak ubrzanog ritma mogu ukazivati na aritmiju koju treba zabeležiti EKG-om ili drugim oblikom praćenja.
Osoba može istovremeno imati osećaj straha i stvarni poremećaj ritma. Emocionalna reakcija na snažno lupanje srca je očekivana, posebno ako se napad javlja prvi put.
Kofein kao mogući okidač
Kofein deluje stimulativno i kod pojedinih osoba može biti povezan sa pojavom ubrzanog rada srca. Osetljivost se razlikuje, pa količina koja jednoj osobi ne izaziva nikakve tegobe kod druge može prethoditi napadu.
Kofein se ne nalazi samo u kafi. Može biti prisutan u energetskim pićima i drugim proizvodima sa stimulativnim dejstvom. Zbog toga je pri praćenju simptoma korisno uzeti u obzir sve izvore stimulansa, a ne samo broj popijenih kafa.
Ako osoba primeti ponavljajući obrazac između konzumacije kofeina i aritmije, o tome treba razgovarati sa lekarom. Smanjivanje ili izbegavanje prepoznatog okidača može biti deo individualnih preporuka.
Ipak, prestanak konzumacije kofeina ne garantuje da se napad više neće pojaviti, jer električni mehanizam aritmije može postojati nezavisno od pojedinačnog stimulansa.
Energetska pića i drugi stimulansi
Energetska pića mogu sadržati supstance koje deluju stimulativno. Kod osoba osetljivih na poremećaje ritma njihova konzumacija može biti povezana sa neprijatnim osećajem lupanja srca ili pokretanjem epizode.
Važno je posmatrati ukupan unos stimulansa tokom dana. Kombinovanje više proizvoda može biti značajnije od pojedinačne količine samo jednog napitka.
Određeni lekovi takođe mogu uticati na srčani ritam. Zato lekaru treba navesti sve lekove, suplemente i preparate koje osoba uzima, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez recepta.
Ne preporučuje se samoinicijativno prekidanje propisane terapije. Ako postoji sumnja da određeni lek podstiče simptome, potrebno je posavetovati se sa lekarom koji može proceniti korist, rizik i moguće zamene.
Pušenje i srčani ritam
Pušenje može povećati rizik od pojave poremećaja srčanog ritma. Kod pojedinih osoba simptomi se mogu javiti tokom ili nakon pušenja, dok kod drugih nije moguće uočiti direktnu vremensku povezanost.
Ako se ubrzani rad srca ponavlja, podatak o pušenju važan je deo razgovora sa lekarom. Navike povezane sa nikotinom i drugim stimulansima treba posmatrati zajedno sa ostalim mogućim okidačima.
Prestanak pušenja može biti važan za celokupno zdravlje, ali sam po sebi ne mora ukloniti električni put koji uzrokuje supraventrikularnu tahikardiju. Zbog toga je i dalje potrebna dijagnostička obrada ako se epizode nastavljaju.
Hormonalne promene i pojava simptoma
Hormonalne promene tokom trudnoće ili menopauze mogu uticati na učestalost epizoda. Neke osobe prvi put primete izraženije lupanje srca upravo u tim životnim periodima.
To ne znači da je svaka promena pulsa povezana isključivo sa hormonima. Nagli i ponavljajući napadi zahtevaju procenu, posebno ako su praćeni vrtoglavicom, slabošću, otežanim disanjem ili nelagodnošću u grudima.
Tokom trudnoće odluku o pregledima i lečenju treba donositi individualno, uzimajući u obzir zdravstveno stanje trudnice i druge važne okolnosti. Samostalno uzimanje lekova ili izvođenje postupaka za prekid napada nije preporučljivo.
Srčane bolesti kao moguća podloga
Supraventrikularna tahikardija može se javiti kod osoba bez strukturne bolesti srca, ali može biti povezana i sa bolestima srčanih zalistaka, koronarnom bolešću i drugim stanjima koja utiču na srce.
Zbog toga dijagnostika često uključuje ultrazvuk srca. Ovim pregledom procenjuju se građa i funkcija srca i traže promene koje mogu biti povezane sa aritmijom.
Postojanje druge bolesti srca može uticati na izbor terapije i procenu rizika. Lečenje se zato ne određuje samo prema broju napada, već i prema celokupnom zdravstvenom stanju pacijenta.
Šta kada nema jasnog okidača?
Kod mnogih osoba napad se javlja bez prepoznatljivog razloga. Može nastati tokom odmora, razgovora, rada ili neke sasvim uobičajene aktivnosti. Osoba nije pila kafu, nije bila pod posebnim stresom i ne može da pronađe događaj koji je prethodio simptomima.
Odsustvo jasnog okidača ne znači da se napad nije dogodio. Povremene aritmije mogu biti nepredvidive, što je jedan od razloga zbog kojih ih je ponekad teško zabeležiti.
U takvoj situaciji posebno su korisni Holter EKG i drugi oblici dužeg praćenja srčanog ritma. Njihov cilj je povezivanje subjektivnih simptoma sa objektivnim zapisom električne aktivnosti srca.
Više informacija o mogućim uzrocima, simptomima i dijagnostici donosi vodič Supraventrikularna tahikardija, namenjen osobama koje doživljavaju iznenadne epizode ubrzanog rada srca.
Kako voditi dnevnik mogućih okidača?
Dnevnik ne treba da bude složen. Dovoljno je zabeležiti vreme početka i završetka epizode, kao i aktivnost koju je osoba obavljala neposredno pre nje.
Korisno je navesti prethodni unos kafe, energetskih pića i drugih stimulansa. Treba zapisati da li je osoba bila pod stresom, da li je pušila ili uzela određeni lek.
Uz okolnosti treba beležiti simptome: lupanje srca, vrtoglavicu, nedostatak vazduha, znojenje, slabost i nelagodnost u grudima. Ako se obrazac ponavlja, lekar može dobiti vredne informacije o mogućim okidačima.
Dnevnik ipak nije dokaz uzroka. Činjenica da se napad pojavio nakon kafe ne znači nužno da je kofein jedini uzrok aritmije. Konačnu procenu donosi lekar nakon pregleda i dijagnostičkih testova.
Šta učiniti kada napad započne?
Osoba bi trebalo da prekine aktivnost i smesti se na sigurno mesto, naročito ako oseća vrtoglavicu ili slabost. Potrebno je pratiti simptome i trajanje napada.
Ako je lekar prethodno objasnio određeni vagalni manevar, osoba ga može primeniti u skladu sa dobijenim uputstvima. Takve postupke ne bi trebalo učiti iz nepouzdanih izvora niti izvoditi bez prethodnog saveta kardiologa.
Kada osoba prvi put oseti izrazito ubrzan rad srca ili nije sigurna o kojoj vrsti poremećaja je reč, preporučuje se lekarski pregled. Posebno je važno reagovati ako se simptomi ne smiruju.
Kada je dovoljno praćenje?
Kod osoba sa retkim i blagim epizodama, bez značajnih tegoba i bez strukturne bolesti srca, kardiolog može preporučiti redovno praćenje.
Takav pristup može uključivati dolazak na kontrole, praćenje simptoma i izbegavanje prepoznatih okidača. Ako napadi ostanu retki i ne utiču na kvalitet života, možda neće biti potrebna dugotrajna terapija.
Međutim, ako se njihova učestalost ili intenzitet povećaju, potrebno je ponovo proceniti plan lečenja. Praćenje je aktivan medicinski pristup, a ne zanemarivanje problema.
Kada se razmatra lečenje?
Lekovi se mogu propisati kada se napadi često ponavljaju ili izazivaju izražene simptome. Njihov cilj je kontrola srčanog ritma ili frekvencije, a izbor zavisi od vrste tahikardije i zdravstvenog stanja pacijenta.
Kod učestalih ili dugotrajnih epizoda, posebno kada lekovi nisu dovoljno efikasni ili izazivaju neželjene efekte, može se preporučiti radiofrekventna ablacija.
Ablacijom se kateterom ciljano uklanja ili prekida abnormalni električni put odgovoran za aritmiju. Kod mnogih oblika supraventrikularne tahikardije reč je o veoma efikasnoj metodi koja može trajno rešiti problem.
Simptomi koje ne treba pripisivati samo stresu
Gubitak svesti, osećaj da će osoba izgubiti svest, jak bol u grudima i otežano disanje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Isto važi za izraženu slabost, jaku vrtoglavicu, hladan znoj i bledilo.
Hitna procena potrebna je i kada tahikardija traje duže vreme i ne prestaje spontano ili nakon postupaka koje je preporučio lekar.
Čak i kada se napad dogodio tokom stresa, ozbiljne simptome ne treba tumačiti samo kao emocionalnu reakciju. Pravovremeni pregled omogućava isključivanje drugih ozbiljnih stanja i utvrđivanje stvarnog uzroka ubrzanog rada srca.
Prepoznavanje okidača samo je deo rešenja
Smanjenje unosa kofeina, izbegavanje energetskih pića, prestanak pušenja i upravljanje stresom mogu pomoći pojedinim osobama. Ipak, životne navike ne mogu zameniti EKG, Holter, ultrazvuk srca ili druge preglede kada postoji sumnja na aritmiju.
Najvažnije je razlikovati normalno ubrzanje pulsa od naglih epizoda koje nastaju zbog poremećaja električnog sistema srca. Ponavljajući napadi zahtevaju kardiološku procenu čak i kada osoba misli da zna šta ih je izazvalo.
Uz odgovarajuće praćenje i lečenje, većina osoba sa supraventrikularnom tahikardijom može nastaviti normalan i aktivan život.
Tekst je informativnog karaktera i ne može zameniti lekarski pregled, dijagnozu ili individualnu preporuku kardiologa.
