Da li je iko sumnjao… Da li se iko pitao? Možda, samo zato što Miloš Teodosić likom deluje kao letargična persona, ali onda kada je lopta u njegovim rukama, ta letargija se najednom pretvara u reč magija. Rimuju se, a toliko su dijametralno suprotne.
Možda, samo zato što je tek u svojoj 36. godini, kada je prošao sito i rešeto u svetu, rešio da se vrati kući i igra iz sveg svog srca za klub koji voli i za navijače koje voli. I možda, jer se kockice nisu najbolje poklopile na samom startu sezone iako je ovo i dalje faza koja se naziva zaletom za ono što sledi.
Miloš Teodosić je neko čija forma ide uzlaznom putanjom i to se oseti i vidi golim okom, ali ne viđa se baš toliko često da ispoljava emocije i da je on iskra koja je raspaljuje vatru i među saigračima i među navijačima. Ne viđa se toliko često ni da Miloš ovako izgara u odbrani jer i ptice na grani znaju da njegove defanzivne karakteristike nisu nešto što ga je dovelo tu gde jeste, ali sada smo na delu videli i to njegovo lice. Pa, kako da i ostali ne „poginu“? Kako da na tribinama ne vlada potpuna erupcija emocija? Kako da onda, Zvezda ne uništi ekipu koja pretenduje za titulu šampiona Evrope?
U duelu sa Fenerbahčeom, Crvena zvezda je pružila jednu od najdominantnijih predstava u istoriji Evrolige imajući u vidu ko je bio prekoputa.
Teodosić je postigao 18 poena, bivao stoprocentan za dva i sa linije penala i imao samo jedan promašaj za tri (4/5). Upisao je tri asistencije, što možda nije na njegovom ovosezonskom proseku, ali isticao se odličnim postavljanjem u defanzivi, agresivnom odbranom i reakcijama koje su omogućavale kontranapade njegovom timu. Kontinuitet šuta je bio tu, pokazuju maločas pomenute brojke, pasovi koji seku odbranu na komadiće takođe i Miloš je
Izvor: Sportske NET
