10 razloga zašto treba da jedete jagode

Jagode nisu samo super ukusne, one su nutritivno veoma bogate i pružaju brojne zdravstvene prednosti. Mi vam dajemo 10 razloga da ih jedete svakoga dana

Šta su jagode?

Jagoda, Fragaria, je član porodice ruža (rosaceae) i jedno od najpopularnijih voća na svetu. Postoji više od 10 vrsta jagoda koje se razlikuju po ukusu, veličini i teksturi, ali sve imaju isti karakterističan oblik srca i crveno meso sa semenkama.

Ako pitamo biologe, jagode zapravo nisu voće. One svoje seme  nose spolja jer nose svoje seme spolja i razvijaju pelcere iz kojih se mogu razviti potpuno nove biljke. A sa stanovišta biologije, to nisu osobine voća. Uz to, pripadaju porodici ruža što ih čini – cvećem. Ipak, to ne znači da nisu nutritivno vredne i da nemaju zdravstvene prednosti. Naprotiv!

Zdravstvene prednosti jagoda

Antioksidansi u jagodama, uključujući vitamin C, mogu da podrže vaš imuni sistem i mogu da smanje šanse da se razbolite. Jagode takođe mogu pomoći u suzbijanju upale, upravljanju šećerom u krvi i zaštiti od zdravstvenih stanja kao što su visok holesterol, rak, bolesti srca, moždani udar i dijabetes.

Jagode su odličan izvor sledećih nutritijenata koji su važni za čovekovo zdravlje:

Magnezijum
Fosfor
Kalcijum
Kalijum
Folate
Vitamin K
mangan

Nutritivne vrednosti jagoda

Porcija jagoda od 80 g obezbeđuje:

26Kcal/101KJ
0,5 g proteina
0,4 g masti
4,9 g ugljenih hidrata
13,0 g vlakana
136 mg kalijuma
49mcg folne kiseline
46 mg vit C

10 razloga zbog kojih treba jesti jagode:

A kada se nutritivne vrednosti i zdravstveni befeniti jagoda spoje, dolazimo do sledećeg zaključka:

1. Imaju malo kalorija

Jagode su niskokalorične, a slatkog ukusa, tako da dobro deluju kao zdrava alternativa poslasticama i pudinzima. Jedna porcija (80 g) obezbeđuje samo 24 kcal.

2. Poboljšavaju zdravlje srca

Jagode su bogate šarenim pigmentima koji imaju zaštitni efekat – smatra se da ovi antocijanidini imaju brojne potencijalne zdravstvene prednosti, uključujući prevenciju upalnih stanja i srčanih oboljenja. Opservacijske naučne studije povezuju redovnu konzumaciju jagoda sa manjim rizikom od srčanog udara.

3. Može pomoći u kontroli krvnog pritiska

Kao izvor hranljivih materija pogodnih za srce, uključujući kalijum, folat i vitamin C, jagode mogu pomoći u kontroli krvnog pritiska.

4. Može regulisati šećer u krvi

Čini se da konzumiranje jagoda usporava varenje glukoze i smanjuje upotrebu insulina, posebno kada se jede uz obrok sa visokim sadržajem ugljenih hidrata. Čini se da su šareni antocijanini ti koji imaju ovaj efekat.

5. Pomaže kod dijabetesa tipa 2

Jagode sadrže jedinjenja koja se zovu polifenoli, od kojih su dva – elaginska kiselina i elagitanini – pokazali iznenađujuću vrednost kada je u pitanju držanje pod kontrolom dijabetesa tipa 2. Konkretno, izgleda da regulišu šećer u krvi, međutim, potrebno je više istraživanja da bi ovo tretiralo kao naučno dokazana činjenica.

6. Dobre su za kožu

Jagode pomažu u povećanju proizvodnje kolagena. Ovo zauzvrat pomaže u poboljšanju teksture kože. AHA prisutne u jagodama pomažu u pilingu mrtvih ćelija kože, otkrivajući svetao i blistav ten.

7. Pomažu u kontroli težine

Jagode imaju nizak glikemijski indeks (GI) i kao takve pomažu u umerenom oslobađanju šećera u krvi. Studije sugerišu da ishrana sa niskim GI može biti korisna za kontrolu težine i za smanjenje incidence bolesti povezanih sa gojaznošću.

8. Poboljšavaju pamćenje

Biljna jedinjenja koja se nazivaju flavonoidi, a kojima su bogate jegode, pomažu u očuvanju funkcija mozga, pre svega pamćenja. Smatra se da oni smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti kod starijih osoba.

9. Može ublažiti bolove u zglobovima

Protivupalni efekti jagoda mogu ublažiti bolove kod stanja zglobova kao što je osteoartritis. Jedna studija je izvestila o smanjenju bola i upale kod gojaznih odraslih koji su svakodnevno konzumirali 50 g napitka pripremljenog od osušenih jagoda tokom 12 nedelja.

10. Pomaže varenje

Jagode su bogat izvor polifenola i vlakana, od kojih oba imaju prebiotička svojstva, što znači da obezbeđuju izvor goriva za korisne bakterije koje žive u vašim crevima. Redovnim uključivanjem jagoda u ishranu možete podstaći povećanje korisnih bifidobakterija.

Alergija na jagode

Iako većina nas može da uživa u jagodama bez problema, one su čest alergen, posebno za malu decu. Ako imate alergije na polen breze ili jabuke, veća je verovatnoća da ćete razviti sekundarnu alergiju na hranu na jagode.

Jagode, zajedno sa voćem uključujući jabuke, breskve, avokado i borovnice, sadrže prirodne hemikalije koje se nazivaju salicilati. Neki ljudi su osetljivi na ova jedinjenja i mogu da dožive alergijsku reakciju uključujući osip na koži.

Jagode takođe sadrže goitrogene, jedinjenja koja mogu da ometaju funkciju štitne žlezde, tako da oni sa stanjem štitne žlezde treba da minimiziraju njihov unos. Na kraju, jagode su bogate histaminom, što znači da će oni sa intolerancijom na histamin možda morati da smanje unos.

Generalno, da li su jagode zdrave?

Slatke i sočne jagode donose mnogo na trpezu. Slatke su, ali sa niskim GI i malo kalorija. Umesto povećanja nivoa šećera u krvi, jagode bi mogle da pomognu u usporavanju varenja glukoze i smanjenju skokova insulina, što ih čini zdravim izborom za one sa dijabetesom tipa 2.

Ako ste zabrinuti zbog alergija na hranu ili imate bilo kakvu drugu zabrinutost, obratite se svom lekaru opšte prakse ili registrovanom dijetetičaru za uputstva.

Nadiia Borovenko/istock/gettyimagesplus