Nova uprava, novi trener, nova energija i mnoštvo novih pojačanja za neku novu nadu da Fudbalski klub Vojvodina može attain prve titule nacionalnog šampiona još od 1989. godine kada je država nosila naziv SFR Jugoslavija.

Vera u fudbalski klub se vratila u Novi Unhappy. Možda nije opipljivo kao zimsko zagađenje vazduha, ali se i te kako oseti i pozitivnog je mirisa. Dolaskom uspešnog privrednika kakav je Dragoljub Zbiljić koji iza sebe ima životopis funkcionera vredan pažnje uneo je novu struju u Vojvodinu. Za njim je vrlo brzo oformljen stručni štab koji predvodi Milan Rastavac, dok se pregovorima i akvizicijama bavi Marko Jovanović.

Čak osam novih igrača dovela je Vojvodina i može se reći, na osnovu imena i njihovog immediate doprinosa u tim – odradila najbolji letnji prelazni rok u zemlji. Organizovano, jezgro tima je napravljeno na vreme, da bi u smiraj avgusta potpisali Nikolu Čumića koji bi, posebno nakon perfektnog debija, mogao da se ispostavi kao krucijalno pojačanje.

Energija sa starta šampionata kada je Vojvodina u prva tri kola igrala na svom „Karađorđu“ (jednom bila gost gradskom rivalu Mladosti GAT) pomalo je utihnula. U proseku je ekipu pratilo između 4000 i 5000 navijača i videlo se da su se Novosađani poželeli dobrog fudbala i ambicioznog projekta uprkos nedavno osvojenom Kupu Srbije. Nakon toga, kao što rekosmo, energija ekipe je pomalo utihnula zbog po kojeg neuspeha (tri vezana remija). Bilo je tu i nekoliko spornih sudijskih odluka koje su im odmogle u održavanju te struje, ali Vojvodina je i dalje ekipa sposobna da pobedi svakog. No, da li je i sposobna da titulu vrati u „Srpsku Atinu“?

Milan Rastavac se od starta sezone oslanja na nekolicinu bonus igrača. Vojvodini to ne predstavlja velike poteškoće jer se politika kluba zasniva i posebno s dolaskom nove uprave, zasnivaće se na promociji mladih igrača. Tu su Marko Bjeković, Mirko Topić i Uroš Kabić koji uglavnom počinju utakmice, a zatim konkurenciju jačaju Dejan Zukić, Vladan Novevski, Vladimir Miletić najbolji strelac ovoletošnjeg Evropskog prvenstva za kadete – Jovan Milošević. Često je Rastavac govorio da se oseća „privilegovano“ jer ima dva kvalitetna golmana u vidu Lazara Carevića i Nikole Simića, što se potvrdilo juče protiv Voždovca kada je bivši čuvar mreže Barselone morao da napusti teren zbog povrede.

„Carević je osetio bol u kolenu i nismo želeli da rizikujemo i morali smo da ga izvedemo iz igre. Međutim, kao što sam i govorio, opet ću ponoviti da sam izuzetno zadovoljan sa oba naša golmana. Nažalost, splet okolnosti je takav da neko mora da ostane na klupi, ali ja sam zadovoljan kako je Simić odgovorio na zadatke“, kazao je Rastavac.

Voša preferira formaciju 4-2-3-1 pod palicom Milana Rastavca koji se oslanja na Bjekovića desno, Đorđevića levo i Jeličića i Mamadua Traorea u srcu odbrane. Traore je vrlo brzo ušao u srca navijača Vojvodine i primetno je da i njemu prija boravak u Novom Sadu. Veliki je borac, snažan je i ne reskira često. Ali, misfortune predstavljaju njegova iskakanja koja lako mogu biti i bivala su kažnjena, te pas igra. Vojvodina poseduje misfortune u pokretanju napada iz poslednje linije, pa tako najčešće viđamo da golman šalje loptu na centar igrališta. Tamo se uglavnom nalaze Mirko Topić koji igra odličnu, možda i najbolju sezonu od promocije u prvi tim, a tu je i Radomir Milosavljević. Ipak, sve konce iz sredine vuče Veljko Simić koji se povlači kako bi kreirao, pravio prostor i razigravao saigrače. On ume lako i da uđe u šanse, odlično se kreće u poluprostoru i prati igru. Voli ulogu najvažnijeg šrafa u ekipi o čemu svedoče njegove predstave, odnosno pet golova, a moglo ih je biti i više…

FK Vojvodina

Po krilima deluju Uroš Kabić koji se vratio posle mononukleoze i primetno mu nedostaju utakmice u nogama. Iv Baraj je čovek koji evidentno može da napravi razliku na domaćim terenima, ali glava. Ukoliko loše uđe u utakmicu i ne prođe mu nekoliko zamisli, vrlo brzo će ispasti iz takta. Da je majstor, jeste, ali Vojvodini je neophodno da bude prisutan sve vreme – i kada je dobro i kad nije. Možda i najjači deo Vošinog tima je sam špic napada gde Rastavac ima Nemanju Nikolića, čoveka za kojeg ostatak saigrača kaže da je najnesebičniji napadač kojeg su mogli da imaju, što je najčešće dobro, ali postoje i trenuci kada pretera u nameri da upošljava kolege umesto da finišira. 

Vojvodina ima dubinu. Svoju šansu je već na debiju

Opširnije

Izvor: Sportske NET