Čekajući poziv za vojsku

Rado ide Srbin u vojnike- partijske. Malo je drugačija situacija kad je u pitanju ona druga, u užem smislu, vojska. Evo već nekoliko meseci se vodi polemika: vratiti obavezan vojni rok, ili ne.

Istina, nije jasno da li se ovo pitanje postavlja kako bi se zamaskirala neka druga, ili se, možda, neka druga pokreću kako bi se zamaskiralo ovo, jer nije u pitanju mala stvar – pozvivaće vam decu u vojnike i ta deca će biti, kao redovna vojska, prva na udaru u slučaju rata!

Traje ta kampanja, onako tiho i polutajno, duže vreme.

Primera radi, u jednoj srednjoj školi (ne kažem da je to moja) direktor je slao čitava odeljenja treće godine na upis u vojnu evidenciju, verovatno radi sticanja političkih poena u stranačkoj hijerarhiji u kojoj se nalazila i vojska zajedno sa školstvom.

Nije taj slučaj bio jedinstven.

Nego, onolike vojne vežbe za visoke zvaničnike i podizanje njihovog libida trebalo bi da znače da mi imamo vojsku.

Da, imamo!

Zvaničnici se hvale njenom sve boljom opremljenošću kojom, eto, nema ko da upravlja. Pa, zašto se ne zaposle vojnici po ugovoru?

Veća plata, beneficije, razne pogodnosti bi rešile taj scenario na duže vreme za manje novca nego što bi bilo potrebno za uvođenje redovnog vojnog roka. Zašto se onda tako ne radi? Ne!

Potrebno je meso! Mlado, neiskusno, mnogobrojno… Indicira rat? Kažu da ga neće biti (šta su sve govorili da neće biti), ali ovolika priprema sluti na jedno…

Znate, kad mladić (budući regrut) krene u grad s nožem u džepu sigurno će imati drugačiji cilj od onog kad u izlazak krene sa npr. prezervativom u džepu. Naša država liči na junošu s nožem…

Javnost je podeljena.

Ne zna se u kolikom odnosu jer, naravno, glasniji i agresivniji su oni koji zagovaraju redovno služenje.

O njihovim tankim argumentima nešto kasnije, ali da vidimo koji je socijalni profil onih koji huškaju…

1. Stari, isluženi vojnici. Oni podgrevaju situaciju svojim iskiustvom iz udobne pozicije u kojoj bi ih i opšta mobilizacija zaobišla.

2. Politički funkcioneri. Stara kategorija huškača koju kad pogledate i zamislite kao vojnike- branitelje, pomislite: „pa pored ovih bi Albanci (npr!) došli carry out Pančeva, a onda bi ih Mjađari zaustavili žestoko (nas, dakle, nigde). Ti se uvek nekako izvuku. Huškaju, motivišu, sude, određuju ko je izdajnik, a ko patriota, ali na entrance…nikad! Neko će reći: „pa rekao si da nisu za vojsku onako kljakavi“. Jesam! Pa, nek me demantuju!

3. Deca političkih funkcionera. Stara priča… Neki će u inostranstvo da iznutra snimaju neprijateljeve mane (surovo), A neki će i u uniformu, sa njom na bezbednu udaljenost od fronta, u centralu intendantske službe da nadziru kako se šalje sledovanje. Činjenica da će čuti udaljenu detonaciju u uniformi, daće im za puno pravo da kažu kako su bili u ratu i kako bi bez njih vojska bila gladna…

4. Oni čija su deca već dugo u inostranstvu.

5. Oni koji imaju žensku decu.


(prim. aut. zbog dve poslednje stavke, naljutio sam mnoge, ali…ljute i oni mene već dugo!)

6. Da ne zaboravimo one koji se priklanjaju većini, ili buci. Oni su za jer tako treba, jer su tako radili njihovi preci, jer slušaju ove pod 1 i 2, a ne misle na ove pod 3, 4, 5. Njima sam trenutno ja


najveći scenario jer ovako pišem. S njima neću da polemišem, jer će oni za razliku od prvih pet kategorija ići na entrance… A možda se tamo i sretnemo (ali i o tome nešto kasnije).

Vidite, nije mnogo onih koji su na raspolaganju…

Kao takvi, moraće, jer u rat neće ni:

– sveštenici. Oni su već u uniformi, patriote su po „difoltu“ i vode svoj rat, a za ovaj „naš“ njihovo je da blagosiljaju odlazak i dolazak…uz jednu ili drugu prigodnu molitvu.

– tzv. narodne patrole, jer će dobar deo njih morati da bude na svojim mestima

– Levijatanci, jer će i deo njih (oni viđeniji, sa državnom dozvolom) morati da brinu o pravima životinja.

„A ko si ti što ovo pišeš i koje su tvoje reference da pišeš ovako?“, čujem glas glasnih…

– Prvo, a ko si ti i ko ti je dao pravo da huškaš i šalješ tuđu decu u vojsku/rat? Postoje i drugi načini da mlado biće postane čovek (to je vaš glavni argument), a to što ne znaš koji su, baš ti ne daje za pravo da podižeš svoj glas ni u vezi sa čim jer mnogo toga ne znaš! Inače, ja sam vojni obveznik. Redovno regrutovan i mobilisan, ali sam, zbog prigovora savesti, odslužio civilnu vojsku (nisam je ja izmislio, a ni napravio onako apsurdnom), ali ko zna… Možda se sete i mene. Možda i odem, jer decu ne dam! Ne dam svoje, iako je malo, ali ne dam ni tuđu- makar ovu kojima predajem. Mnogo toga ne znaju i moram još mnogo toga da ih naučim. Između ostalog, da još jednom dobro, ali dooobro analiziraju pripovetku Sve će to narod pozlatiti… Domovina se brani knjigom! Kad se tako odbrani, drugačiji vidovi odbrane joj nisu ni potrebni.

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.