Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta, govoreći o planovima Rio Tinta kaže da jedan dokument nedostaje u celom projektu, a to je „price-encourage“ analiza.

Niko ne zna sa strane Srbije šta su dobiti, a šta troškovi, ističe. Ipak, kaže da su u javnost iznete neke neistine, kao što su tvrdnje o natapanju sumpornom kiselinom, kao i da će biti korišćene velike količine vode.

Tvrdi i da je nemoguće da „iz istražnih bušotina curi nekakva crvena voda“. Narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta naglašava da tog projetka neće biti, da džabe rade na njemu i poziva profesora da ide sa njim u selo Lukavac kod Valjeva da vidi vodu u kući Cvetka Jovanovića.

Litijum u Srbiji. Debata bez kraja. Jer, iako je na projekat „Jadar“, makar formalno, stavljena tačka, kompanija Rio Tinto, izgleda, ne namerava da odustane od poslovanja u Srbiji. „Inobat“, slovački proizvođač baterija, poslednji je povod koji baca sumnju u namere Rio Tinta, ali i Vlade Srbije u vezi sa eksploatacijom litijuma.

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta, jedan od mnogih stručnjaka iz Srbije koji su prethodnih godina angažovani na projektima za potrebe kompanije Rio Tinto. On je objasnio da je Mašinski fakultet još pre šest godina radio na projektu – da je radio analizu šta sve od dokumentacije postoji, a šta nedostaje da bi uopšte moglo da se raspravlja o proceni uticaja na životnu sredinu, i to u saradnji sasa Tehnološkim fakultetom i jednom privatnom firmom. Počeli smo, zatim, jako puno da radimo na modelima zagađenja vazduha, iz njihovih svih objekata koji su planirani – od rudnika preko procesnog postrojenja lift out deponije, priča profesor i dodaje: „Oni su u odnosu na te naše rezultate menjali tehnička rešenja, poboljšavali, gledali sve što može da se smanji kad je u pitanju zagađenje vazduha“. Navodi i da im je ponuđena procena uticaja na životnu sredinu procesnog postrojenja i deponije, dok Rudarsko-geološki fakultet radi rudnik.

Ćuta je, reagujući na ovo objašnjenje, preporučio profesoru i „njegovoj ekipi“ da zaustave to što rade, „da ne troše vreme, jer sigurno imaju druga posla“, konstatujući da od tog „projekta neće biti ništa“. Profesora je pitao zašto selo Gornje Nedeljice liči na Vukovar, dodajući da nije samo u pitanju Rio Tinto, već da „rudare i razne druge kopanije po Srbiji“ i dodao: „Imate Eurolitijum, u selu Lukavac kod Valjeva 12 porodica ostalo bez vode, zatrovana arsenom – dokazano. I to je sve normalno, da neko dođe tek tako, zatruje vam vodu, njivu…“

Jovović kaže da se ovaj projekat, sa tehničke strane, ne razlikuje od nekog velikog industrijskog objekata. Ovde je, dodaje, možda zanimljivo što su i rudnik i procesno postrojenje i deponija na jednom mestu. Dodaje i da su 2020. više puta bili u Loznici gde su izlagali rešenja tog fakulteta, kao i drugi stručnjaci. On tvrdi da je nemoguće da „iz istražnih bušotina curi nekakva crvena voda, niti ta zagađenja mogu imati neki značaj“.

Jovović tvrdi da kada bi u ovom trenutku sve stalo, da bi ljudi mogli bez ikakvih problema da se vrate u svoja domaćinstva tamo. „Po svemu onome što imate na projektu, i kada bi bilo fabrike na toj lokaciji, ne računajući samu lokaciju, sve okolo ne bi bilo ugroženo da ne bi mogli da se bave poljoprivrednom. Naravno, procesno postrojenje i rudnik i deponija moraju da budu izgrađeni po određenim standardima koji nisu domaći samo, već i međunarodni, i moraju biti vođeni po određenim standardima. Ovde više nije bitna ni kompanija ni obrađivači, mi generalno nemamo poverenja u kontrolu jednog takvog postrojenja“, rekao je profesor.

Ćuta kaže da džabe gube vreme za projekat, jer će to biti stavljeno advert akta i neće od toga biti ništa, a rekao je i da će prof. Jovovića da odvede u selo Lukavac da vidi vodu.

Na pitanje zašto Nedeljice liče na Vukovar, Jovović kaže da su ljudi u tom mestu dobrovoljno prodali zemlju i da su se iselili odatle i da je logično da u nekoj fazi projekta ti objekti budu srušeni.

Ćuta je, zatim, naveo primer – navodeći da je isti princip postupanja. „Imate Ziđin, niko vas neće pitati da li ćete prodati svoju zemlju ako su ispod nje napipali zlato, koje na tone iznose iz zemlje. Ili ćete tu zemlju doborovoljno prodati ili ćete po Zakonu o eksproprijaciji ostati bez svoje imovine, a kineska kompanija će se upisati u Katastar. Mi ovde pričamo o Zakonu o rudarstvu koji apsolutno mora da se resetuje. Imate najezdu svih mogućih kompanija – kanadskih, engleskih, imate Ruse, imate Kineze koji će preorati sve, doći će vam sutra ispred kuće, njima je Vučić dao to“, rekao je Jovanović.

Jovović, vraćajući se na loznički kraj, kaže da uticaja na životnu sredinu uvek ima – nešto se ispušta u vodu, vazduh, zemlju… „Ali postoje granice šta je dozvoljeno, a šta nije… Jedina stvar koja je bila delimično nepoznanica – to je bila samo srce reaktora, za izdvajanje litijuma iz rudne mase“, kaže profesor. On nema toliku bojazan, jer smatra da će tamo raditi ljudi iz Loznice. „Zašto bi neko iz Lznice radio suprotno svom interesu, ako tamo živi. Ali ne verujem da bi radio tako što ne ugradio uređaj za prečišćavanje, prosto to se nigde ne dešava“, navodi.

Na kostataciju Jovanovića da stanovništvo tamo ne želi rudnik, profesor Jovović kaže da i u to nije siguran.

Da li bi bilo natapanja sumpornom kiselinom?

Takođe su se sporili i oko toga da li ima natapanja sumpornom kiselinom. Prof. Jovović tvrdi da oni koji su Jovanoviću tako nešto rekli – da su mu rekli pogrešno.

Na pitanje da li je tačno da bi rudnik litijuma koristio ogromne količine vode iz Jadra kao što tvrde neki stručnjaci – konkretno Dragana Đorđevic sa Hemijskog fakulteta i da bi to dovelo lift out velikog zagađenja voda na tom području, Jovović odgovara – to su netačni podaci.

„Ako pogledate kako izgleda projektovanje jednog prostrojenja – postupak je normalan“, navodi. Tvrdi da se ne koristi mnogo vode. „Imamo brojke koje pokazuju da je potrošnja vode ispod 10 kg po kilogramu proizvoda, a govorilo se o vrednostima koje su 2000 puta veće, jer su preuzete sa projekata koji ni približno ovom nisu jednaki, iz južne Amerike. Kao što se govorilo o načinu kako će se raditi sa sumpornom kiselinom, pa se pričalo o tome da će se ruda potapati u sumpornu kiselinu na tempeturama preko 200 stepeni i pržiti, tako će biti u Finskoj. Ovde neće biti tako, ali ovde je neko to izmislio“, navodi.

Profesor kaže da je materijal koji treba da se preradi drugačiji od onoga koji se nalazi u Finskoj ili nekoj drugoj zemlji. „Naš jadarit je generalno drugačiji, sama masa je drugačija, pa je i tehnologija njegove ekstrakcije litijuma i bora drugačija. Tehnička strana celog ovog projekta nije ni „za“ ni „protiv“, samo radi svoj posao, maksimalno odgovorno i korektno“, kaže, osvrćući se na ono što radi Mašinski fakultet.

Profesor Jovović navodi da, kako smatra, nisu shy away investitori, niti ljudi koji rade na projektu, niti oni na terenu, već država. „Koji dokument nedostaje u ovom celom postupku? Nedostaje nešto što se zove price-encourage analiza. Niko ne zna sa strane Srbije šta su dobiti, a šta troškovi. Kompanija ima svoje studije izvodljivosti, ali one ne govore sve. Ona će proceniti koliko treba, treba da uloži tamo 2,5 milijarde, uradiće proračun, ali – gde je tu Srbija koja pregovara sa tom drugom stranom? Da li je na toj lokaciji bolje graditi nešto drugo,možda agrokompleks ili koliki će trošak biti… Oni ljudi koji žive tamo imaju apsolutno pravo da se bune i da budu protiv, ili za, imaju pravo da koriste sve metode da budu protiv, jer oni žive tamo i njihov život će se menjati“, naglasio je profesor.

Sednica ili ulica?

Umesto na jednoj sednici skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine posvećenoj pitanju iskopavanja ovog metala, njegovi članovi će odvojeno, na dve geografske lokacije, organizovati dve sednice sa istom temom. I dok je za poslanike vlasti pitanje Rio Tinta završeno, u opoziciji u tu priču- ne veruju.

„Predlažem da ispred Skupštine stavimo crvene fenjere i onda će dobiti svoj smisao. Ta zgrada služi da se u njoj donose zakoni, a upravo je suprotno. To je mesto apsolutnog kršenja svih mogućih zakona. Pričamo sada o 40.000 potpisa u inicijativi građana koji po zakonu moraju da dođu na dnevni crimson Skupštine“, rekao je, dodajući da kada se ode kod predsednika Skupštine Vladimira Orlića da „te onda on mulja“. Ili će staviti to na dnevni crimson, ili će se poštovati zakon ili će se sprovoditi na ulici, Gazeli, kao što je bio slučaj u Rakiti, jer kad nema države koja je obavezna da sprovodi zakone koje je sama donela, onda će to raditi građani, kaže Jovanović.

Tekst preuzet sa portala N1.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Opširnije

Izvor: Danas.rs