Igor Rakočević za Danas o Dejanu Milojeviću: Pamtiću ga po snazi, osmehu i dobroti i po trofejima koje smo zajedno osvajali

Ako saznanja o nadmoćnom trijumfu košarkaške reprezentacije Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Turskoj 2001. stičete na „Vikipediji“, naići ćete na podatke o izabranicima selektora Svetislava Pešića koji ne odgovaraju stanju stvari između završetka klupske sezone i izazova državne selekcije.

Tamo piše da su četvorica iz podgoričke Budućnosti, ali su, uistinu, bila dvojica iz tima koji je sačuvao titulu jugoslovenskog prvaka u „Morači“ u uzbudljivom finalu plej-ofa protiv Partizana, rešenog „majstoricom“ na terenu šampiona u petoj utakmici.

Saša Obradović, koji je još ranije bio izopšten iz sastava zbog nepromišljenog ispada na treningu, prešao je u Keln kod Pešića.

Dejan Tomašević, uprkos želji rukovodstva da s njim produži ugovor, vagao je ponude drugih klubova, a odabrao je kasnije Taukeramiku, danas Baskoniju, koju je i onda vodio Duško Ivanović.

Stvarni igrači Budućnosti bili su Igor Rakočević i Dejan Milojević, uz Tomaševića junaci odbrane trona, ali i uspeha protiv Partizana u finalu kupa u Vršcu.

Deki, počivaj u miru 💔https://t.co/UFTBSw1nst#KKB

— KK Budućnost VOLI (@KKBuducnostVOLI) January 17, 2024

Puteve im je prethodnog leta spojila ambicija Podgoričana da se u najboljem svetlu pokažu u prvoj sezoni Evrolige, po razlazu u kupkoj košarci Starog kontinenta između tradicionalnog gledišta Svetske košarkaške federacije i novoosnovane Unije profesionalnih košarkaških klubova (ULEB).

Rakočević (kao i Obradović) došao je iz Crvene zvezde, a Milojević iz FMP-a.

Obojica su bili budućnost naše košarke, što su nagovestili i doprinosom za zlatnu medalju na Evropskom omladinskom prvenstvu u Trapaniju u Italiji 1998.

Pošto podgoričkom timu nisu cvetale ruže u Evroligi, smenjen je trener Miroslav Nikolić, a do domaće duple krune ga je zatim doveo Bogdan Tanjević.

Rakočević i Milojević su ostali zajedno i u idućoj sezoni (crno-beli vratili milo za drago u finalu i u prvenstvu i u kupu), a Milojević, po odlasku Rakočevića u Minesotu u NBA, još dve.

Rakočević je kao i sav košarkaški svet primio s nevericom i teskobom tužnu vest o preranom odlasku Dejana Milojevića.

– Poznavao sam ga veoma dugo. Životi su nam se ukrštali i karijere su nam bile isprepletane. Postigli smo nekoliko vrednih zajedničkih uspeha. Srpsku košarku i Dejanovu porodicu je zadesio veliki, nenadoknadiv gubitak. Uvek ću ga pamtiti po njegovoj snazi kako na parketu tako i van njega i po njegovom osmehu i dobroti – istakao je naš nekadašnji istaknuti reprezentativac za Danas.

Košarkaški putevi su im se približili na neki način i 2012. Rakočević se vratio u Zvezdu da odigra poslednju sezonu u karijeri, a Milojević je imenovan za trenera Mege.

Rakočević se od Milojevića oprostio i na društvenoj mreži Iks.

Bili smo saigraci u klubu, u mnogim reprezentativnim selekcijama od malih nogu, osvajali titule i medalje. Pamticemo te po tome sto si bio veliki radnik, uvek nasmejan, pozitivan i izrazito hrabar.
Tuga je ogromna, najiskrenije saucesce porodici. pic.twitter.com/ZPYkn4uJsF

— Igor Rakocevic (@IgorRakocevic) January 18, 2024

Dejan Milojević je preminuo u 47. godini u bolnici u Solt Lejk Sitiju od posledica srčanog udara koji je doživeo u utorak uveče. Radio je u stručnom štabu NBA ligaša Golden Stejt Voriorsa.