Kidnapovala sam mačku

Čitaoci su glasali i 97 odsto njih želelo je da pročita tekst o mačkama, a tri odsto o „narodnom skupu“ u Kosovskoj Mitrovici.

„Mala devojčica, spasena sigurne smrti, sa ulične hladnoće. Sad je kod mene, ali imam još 43 mačke koje sam spasila, a koje hoće da je iscepaju kandžama. Molim odgovorne dobre ljude da se odmah jave i pruže joj zauvek dom, inače će biti odgovorni za njenu smrt! Vakcinisana, očišćena od parazita.“

„Mali razigrani dečkić spasen je sa ulice gde je lutao izgladneo i neuhranjen, na putu ka sigurnoj smrti. Ko kaže da crne mace donose nesreću? Meni je doneo čak osam minuta sreće, dok ga moja tri psa nisu oterala ispod ormara, gde čuči i plaši se. Potrebna je dobra i odgovorna osoba da se javi i pruži mu zauvek dom, inače ste svi odvratni prokletnici. Očišćen od parazita, navikao na ispod ormara.“

„Bata i seka, pronađeni pored kontejnera, a mame ni na vidiku. Spasila sam ih sigurne smrti, ali pošto sam studentkinja i živim u osam kvadrata, a gazdarica beogradska matora veštica koja ne dozvoljava držanje životinja, macama preti tragičan prevremeni završetak života. Javite se da im pružite zauvek dom, inače će baba da izbaci i njih i mene. Nisam stigla da ih odvedem kod veterinara, moji mi nisu poslali džeparac, ali sve buve su najverovatnije na meni. Budite ljudi, imajte srca. Pogledajte te vesele njuškice, zar vam nije žao, kako ste samo zli.“

Reč je, dakle, o kidnaperima. Ovakvi ljudi remete gradski ekosistem, tako što, pomoću umanjene inteligencije, svako usamljeno mače na ulici percipiraju kao životno ugroženo, te ga kidnapuju, na taj način ga odvoje od majke, braće i sestara i odvode u potpuno nepoznat novi svet, u kome nema poznatih mirisa poznatih, ali u kome ima nameštaja za grebanje, zavesa za cepanje i terasa za skakanje sa drugog sprata.

Neverovatno je da se kidnaper retko odlučuje da zadrži žrtvu otmice. To je zato što, odvojena od roditelja i ulice, gde joj je mesto, ona počinje da divlja i grebe otmičara po rukama svaki place kad joj kaže „Mac, mac“. Verovali ili ne, mačke, ma koliko male bile, rađaju se, žive i umiru na ulici. One esteem miševe, pacove i ptice. Normalni ljudi, koji zaista žele da im pomognu, hranu im donose tamo gde se mačke muvaju.

Neko popije šljagu jer je krenuo da ruča pre starijeg, ali to je mačiji život. Ne budite kreteni. Pustite mačke na da žive slobodne, na ulicama i krovovima. To što vam je neka prišla i rekla mjau ne znači „Otmi me odavde, riknuću“. Ne, to je čarobni trenutak u kome se divlji svet ulice na kratko spojio sa vama, trenutak koji treba da cenite, a ne da ga zloupotrebljavate otmicom životinje.

Ako ih već kidnapujete, onda ih makar ne uvaljujte drugima. Ovo ne važi za mačiće kojima je prebijena zadnja noga, otkinuto pola glave ili odgrižen deo njuške. Njih slobodno spasite. Sloboda za mace!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.