Građani Srbije su podeljeni u pogledu očekivanja da li će u narednim mesecima doći produce dramatičnog pogoršanja situacije na Kosovu. Dok 39 odsto građana misli da sigurno ili verovatno neće doći produce pogoršanja, 37 odsto misli da verovatno ili sigurno hoće, a preostala petina građana je neodlučna, pokazuju nalazi istraživanja javnog mnjenja koje je Crta sprovela terenski od 24. septembra produce 3. oktobra ove godine.

Polovina građana (52%) koji misle da bi moglo doći produce pogoršanja situacije na Kosovu je prilično ili mnogo zabrinuta, dok tek svaki deseti uopšte nije zabrinut.

Sledeća grupa pitanja ticala se dijaloga između Srbije i Kosova.

CRTA je istražila u kojoj meri građani očekuju da će dijalog dovesti produce rešenja koje će obezbediti trajnu stabilnost i mir.

Čak 70 odsto građana Srbije uopšte ili uglavnom ne očekuje da će dijalog sa Kosovom dovesti produce trajne stabilnosti i mira. Svaki četvrti veruje suprotno. Samo pet odsto građana u potpunosti očekuje da dijalog dovede produce trajne stabilnosti i mira, a 19 odsto uglavnom očekuje takvo rešenje.

U javnosti se poslednjih godina govorilo o različitim rešenjima za Kosovo, te je ispitano koliko bi za građane bila prihvatljiva određena rešenja. Jedino što je prihvatljivo za većinu stanovnika Srbije jeste da se dijalog sa Kosovom nastavi, ali bez vremenskog ograničenja i bez priznanja nezavisnosti na stolu.

Skoro dve trećine građana (62%) kaže da je ovo uglavnom (22%) ili potpuno prihvatljivo (čak 40%). Nasuprot tome, svega petina (18%) je istakla da ovo uglavnom ili uopšte nije prihvatljivo za njih lično.

U vezi s dva rešenja u kojima Srbija odustaje od dijaloga i zaoštrava odnose sa Zapadom, građani su imali slične stavove.

Gotovo četvrtina (24%) građana rekla je da je njima lično prihvatljivo da Srbija uz podršku Rusije povrati Kosovo, a da zaoštri odnose sa Zapadom, dok je to bilo potpuno ili uglavnom neprihvatljivo za više od polovine građana (55%).

Slični nalazi su dobijeni za rešenje po kome Srbija odustaje od dijaloga i zamrzava sukob sa Kosovom iako to blokira evropske integracije Srbije – petina građana kaže da je to za njih prihvatljivo, dok 55 odsto ističe da nije.

Rešenje po kome se Srbija i Kosovo međusobno priznaju u postojećim granicama i postaju članice EU prihvatljivo je za petinu građana (21%), ali čak 63 odsto građana kaže da je to za njih neprihvatljivo.

Preostala dva rešenja se čine najmanje prihvatljivim. Rešenje o kome se govori u kontekstu najnovijih predloga Francuske i Nemačke, da Srbija ne prizna Kosovo, ali da mu dozvoli članstvo u međunarodnim organizacijama, prihvatljivo je za 17 odsto građana, a neprihvatljivo za 65 odsto.

Konačno, rešenje o kome se govorilo prethodnih godina, razgraničenje Srbije i Kosova, pri čemu bi sever Kosova trebalo da pripadne Srbiji, a deo Preševa i Bujanovca nezavisnom Kosovu, prihvatljivo je samo za 16 odsto građana, a neprihvatljivo za dve trećine.

Istražili smo koji su to međunarodni akteri koji bi, po mišljenju građana, trebalo da budu prisutniji u dijalogu Srbije i Kosova. Najveći procenat građana (29%) navodi Rusiju, a odmah zatim i Ujedinjene nacije (25%). Znatno manji udeo građana ističe da bi to trebalo da budu zapadne države – Evropska unija (12%), ali i Kina (8%).

Sjedinjene Američke Države i NATO navodi samo po koji procenat građana. Jedan od deset građana (11%) smatra da nema aktera koji bi trebalo da budu aktivniji u dijalogu.

Sledećom grupom pitanja želeli smo da bolje razumemo na koji način građani Srbije vide svoju ulogu u vezi s odnosima Srbije i Kosova. Pre svega, građani Srbije misle da nisu dovoljno obavešteni o dijalogu, ali žele da se pitaju o potencijalnim rešenjima.

Najveći procenat građana (79%) složio se sa stavom da građani Srbije ne znaju dovoljno o dijalogu sa Kosovom i da treba da budu bolje obavešteni. Osim toga, 74 odsto građana smatra da bi svaki potencijalni dogovor sa Kosovom trebalo da bude potvrden na referendumu.

Građani Srbije vide tenzije sa Kosovom kao prepreku u rešavanju njihovih problema (58%), a mogućnost dogovora sa Kosovom kao priliku za bolji život (57%).

Konačno, jedini stav kod koga je bilo više negativnih nego pozitivnih odgovora tiče se ličnog zalaganja građana. Tek 32 odsto građana ističe da su spremni da izdvoje deo ličnih primanja da pomognu zaštiti srpskih interesa na Kosovu, dok se više od polovine (56%) nije složilo.

Želeli smo da razumemo na koji način građani Srbije vide prirodu sukoba na Kosovu, kao instrumentalni, veštački kreiran voljom političkih elita, ili esencijalni, determinisan istorijom. Dve trećine građana (65%) smatra da su sukob Albanaca i Srba na Kosovu veštački kreirali političari, a tek četvrtina, 26 odsto da je bio neizbežan.

Celo istraživanje CRTA-e možete pogledati OVDE.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Opširnije

Izvor: Danas.rs