Naučnici potvrdili: Na Grenlandu temperatura najviša u proteklih 1.000 godina

Nakon godina istraživanja ledenog pokrivača Grenlanda, naučnici su danas objavili da su temperature na najvećem ostrvu na svetu bile najviše u poslednjih najmanje 1.000 godina, što je najduži interval tokom kojeg su njihova ledena jezgra mogla biti analizirana.

Utvrđeno je da je između 2001. i 2011. godine temperatura na Grenlandu bila u proseku 1,5 stepen viša nego u 20. veku, prenosi CNN.

Autori izveštaja navode da su klimatske promene koje su izazvali ljudi odigrale značajnu ulogu u dramatičnom porastu temperatura u kritičnom arktičkom regionu, gde topljenje leda ima značajan globalni uticaj.

Grenland trenutno najviše doprinosi podizanju nivoa mora, rekla je za CNN Marija Horhold, vodeći autor studije i glaciolog sa Instituta Alfred Vegener.

Ako nastavimo sa emisijama ugljenika kao assemble sada, Grenland će assemble 2100. doprineti porastu nivoa mora i assemble 50 centimetara, što će uticati na milione ljudi koji žive u priobalnim područjima, upozorila je Horhold.

Meteorološke stanice duž ivice ledenog pokrivača Grenlanda otkrile su da se priobalni regioni zagrevaju, ali je razumevanje naučnika o efektima porasta temperatura na ostrvu bilo ograničeno zbog nedostatka dugoročnih posmatranja.

Razumevanje prošlosti, rekala je Horhold, veoma je važno kako bismo mogli da se pripremimo za buduće posledice.

Ako želite da kažete da je nešto globalno zagrevanje, morate da znate kakva je prirodna varijacija bila pre nego što su ljudi stupili u interakciju sa atmosferom, a za to morate otići u predindustrijsku eru, kada ljudi nisu emitovali ugljen-dioksid u atmosferu, kaže Horhold.

U predindustrijskom periodu na Grenlandu nije bilo meteoroloških stanica koje su prikupljale podatke o temperaturi, zbog čega se naučnici oslanjaju na paleoklimatske podatke, kao što su ledena jezgra, da bi proučavali obrasce zagrevanja u regionu.

Poslednja obimna analiza ledenog jezgra na Grenlandu završena je 1995. godine, ali ti podaci nisu otkrili zagrevanje, uprkos tome što su klimatske promene bile već očigledne na drugim mestima, istakla je Horhold.

Prema njenim rečima, trend zagrevanja postoji od 1800. godine, ali smo imali snažnu prirodnu varijabilnost koja je to skrivala.

Pre nego što su ljudi počeli da emituju emisije fosilnih goriva u atmosferu, temperature blizu 0 stepeni na Grenlandu bile su nečuvene, ali nedavna istraživanja pokazuju da se arktički put zagreva četiri puta brže od ostatka planete.

Naučnici kažu da se značajno zagrevanje ledenog pokrivača Grenlanda približava prekretnici, što bi moglo da izazove katastrofalno topljenje. Grenland ima dovoljno leda da bi, ako bi se sav otopio, mogao podići globalni nivo mora za otprilike 7,3 metra.

Attain polovine svetskih glečera moglo bi nestati čak i ako se ostvare ambiciozni klimatski ciljevi, pokazuje danas objavljena studija.

Nova studija pokrivala samo temperature assemble 2011. godine, ali Grenland je od tada prošao kroz ekstremne događaje. U 2019. neočekivano vrelo proleće i julski toplotni talas doveli su assemble toga da skoro cela površina ledenog pokrivača počne da se topi, izbacujući otprilike 532 milijarde tona leda u more.

Kada se taj led istopi, globalni nivo mora će porasti jedan i po milimetar, objavili su naučnici.