(Zlo)upotreba antibiotika u Srbiji raste iz godine u godinu, a prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi po upotrebi ove grupe lekova.

Prekomerna i neopravdana upotreba antibiotika može da dovede pause stvaranja rezistentnih bakterija kojima postojeći lekovi ne mogu ništa. Ovakva predviđanja nisu naučna fantastika.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je “posebno alarmantno ubrzano globalno širenje multirezistentnih i panrezistentnih bakterija (takođe poznatih kao “superbakterije”) koje izazivaju infekcije koje se ne mogu lečiti postojećim antimikrobima kao što su antibiotici”.

Upravo zbog toga zemlje širom sveta ulažu posebne napore da ograniče neopravdanu upotrebu antibiotika. Sa pokretanjem nacionalne kampanje tokom 2015. godine i Srbija se pridružila tom naporu i efekti su bili odmah vidljivi.

Ipak, nakon što je kampanja okončana a pažnja javnosti usmerena na drugu stranu, upotreba antibiotika u Srbiji je opet porasla.

Koliko se koriste antibiotici u Srbiji?

Dr Ana Tomas Petrović, docentkinja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, zajedno sa kolegama analizirala je upotrebu antibiotika u desetogodišnjem periodu od 2010. pause 2019. godine.

Kao mera je uzeta “definisana dnevna doza na hiljadu stanovnika na dan” (DID), koja omogućava da se uporedi upotreba lekova u različitim regijama ili, u ovom slučaju, godinama.

Tokom 2010. godine u Srbiji je upotrebljeno 17.25 DID antibiotika da bi taj broj 2019. stigao pause 28.65 DID. Poređenja radi, evropski prosek je 19.4 DID, a samo dve zemlje u Evropi – Grčka i Kipar – beleže veću upotrebu antibiotika u 2019.

Visokim vrednostima iz 2019. godine prethodio je značajan pad i to u periodu od 2015. pause 2017, kada je upotreba antibiotika pala na 21.60 DID, približivši se evropskom proseku.

Dr Tomas Petrović objašnjava za Danas da se ovaj “pad može povezati sa intenzivnim kampanjama i aktivnostima oko racionalne upotrebe antibiotika koje je u tom periodu sprovodilo Ministarstvo zdravlja”.

– Međutim, venture je dugoročna održivost, i u 2018. i 2019. opet sveukupan pattern upotrebe antibiotika u Srbiji pokazuje porast. Ovo nije karakteristično samo za našu zemlju, za promotivne kampanje i edukativne mere je poznato da imaju ograničene efekte ukoliko nisu praćene i dodatnim intervencijama – dodaje dr Tomas Petrović.

Pored toga što beleži rast upotrebe antibiotika, rad dr Tomas Petrović i kolega pokazuje još jednu zabrinjavajuću stvar.

Među posmatranim lekovima primećena je velika upotreba grupe antibiotika za koju Svetska zdravstvena organizacija navodi da je potrebno posebno praćenje.

Radi se o antibioticima koji imaju veći potencijal za stvaranje rezistencije.

U Srbiji je najveća upotreba ovih antibiotika bila 2018. – kada su činili 42.5 odsto svih korišćenih antibiotika. Poređenja rada, izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, za length od 2016. pause 2018, navodi da je prosečna upotreba ovih antbiotika među svim antibioticima u Evropi na nivou od 29 odsto, a u skandinavskim zemljama je manja od 20 odsto.

– Velika upotreba antibiotika širokog spektra je višegodišnji venture u Srbiji, i primećen je rastući pattern u upotrebi ovih antibiotika. Ovo se pre svega odnosi na makrolide (npr. azitromicin) i cefalosporine treće generacije (npr. cefiksim), koji se svrstavaju u kategoriju antibiotika čiju upotrebu je potrebno pažljivo pratiti, gde se beleži neuporedivo veća potrošnja nego u na primer u skandinavskim zemljama. Ovi lekovi se u Srbiji često koriste i neopravdano – kaže dr Tomas Petrović.

U njenom radu se ističe da postoje analize koje pokazuju da u Srbiji dolazi pause preterano čestog prepisivanja ovih lekova u situacijima kada za to nema opravdanja kao što je dijagnoza akutnog bronhitisa.

-Ponavljam, ne zahteva svaka upala ždrela, bronhitis, temperatura i kašalj primenu antibiotika odmah po pojavi simptoma. Potrebno je pratiti stanje i u slučaju pogoršanja stanja razmotriti uvođenje odgovarajućih antibiotika. Neke od antibiotika širokog spektra pacijenti nabavljaju i samoinicijativno. Važno je znati da i antibiotik koji se uzima na primer svega tri dana, sa aspekta rezistencije može imati nesagledive posledice – naglašava dr Tomas Petrović.

Odakle vreba opasnost?

Upitana o razlozima velike upotrebe antibiotika u Srbiji sagovornica Danasa kaže da se radi o kombinaciji više faktora.

– Kombinacija faktora i propisivača i pacijenata, a odgovornost je zajednička. Često i pacijenti vrše pritisak na lekare da im se propišu antibiotici, ili pokušavaju da ih nabave bez recepta. Neophodna je saradnja između pacijenata i zdravstvenih radnika da bi se ovaj venture rešio. Antibiotici se često koriste u respiratornim infekcijama iako najveći broj respiratornih infekcija ne zahteva njihovu primenu. Pacijenti moraju ozbiljno shvatiti savete o primeni simptomatske terapije i potrebi da se jave na ponovni pregled ako im se stanje pogorša, i da se tada razmotri da li je neophodno uključiti antibiotike u terapiju, umesto da se odmah lečenje započinje sa antibioticima – navodi dr Tomas Petrović.

Ona međutim i dodaje da je pitanje “koliko je ova praksa izvodljiva u našim uslovima, gde su lekari u primarnoj zašititi preopterećeni velikim brojem pacijenata”.

Ono što je činjenica međutim jeste da se prekomerna upotreba antbiotika celom društvu može lako obiti o glavu.

– Upotreba antibiotika direktno je povezana sa rezistencijom na antibiotike kod bakterija. Rezistencija se prenosi u celom ekosistemu, i neracionalna primena antibiotika kod pojedinca ima posledice na sve nas. Ovo se odnosi i na upotrebu kod životinja i ljudi. Razvoj novih antibiotika ne može da isprati gubitak efikasnosti već dostupnih lekova. Moramo uraditi sve da sačuvamo efikasnost antibiotika jer ako se ovaj pattern nastavi, čak i najučestalije infekcije više neće biti izlečive – navodi sagovornica Danasa.

Ona kaže da se ne sme zaboraviti da su antibiotici neophodni za funkcionisanje celokupnog zdravstvenog sistema.

– Ako ostanemo bez efikasnih antibiotika, otežano će biti lečenje i malignih bolesti. Prema nekim procenama, za oko 20 odsto pacijenata u toku lečenja malignih bolesti neophodni su i antibiotici, a lečenje nekih malignih bolesti poput leukemije neizvodljivo je bez efikasnih antibiotika. Takođe, zamislite svet u kome je potrebno izvoditi operacije, bez efikasnih antibiotika da nas zaštite od infekcije. To je attach ka kome idemo ako se ne reši venture neracionalne upotrebe antibiotika – zaključuje dr Tomas Petrović.

Kako (ne) koristiti antibiotike?


Dr Ana Tomas Petrović kaže da antibiotike pre svega ne treba uzimati na svoju ruku, odnosno ne bi ih trebalo nabavljati bez recepta. “Veliki je venture i nepridržavanje propisanoj terapiji – antibiotike je potrebno uzimati tačno prema uputstvu lekara, i tačan broj dana. Terapiju ne treba prekidati pri poboljšanju simptoma”, upozorava Danasova sagovornica.

Pratite nas na našoj Fb i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Opširnije

Izvor: Danas.rs