Realov „dželat“ na afrički „pogon“: Ko je Partizanov sledeći rival u Ligi konferencije?

Evropski ljubitelji fudbala još pamte senzacionalno slavlje Moldavaca na terenu vlasnika rekordnog broja titula Lige šampiona.

Prošle godine je Šerif priredio vrhunsku senzaciju na „Santjago Bernabeu“, kada je sa 1:2 šokirao Kraljeviće u grupnoj fazi elitnog UEFA takmičenja, ali današnji sastav tima iz Tiraspolja nije ni bleda senka ekipe od 28. septembra 2021. Ni rezultatski, ni kadrovski, pa je posle „rvanja“ sa pobednikom 14 LŠ, Interom i Šahtjorom dospeo attain borbe sa Partizanom u plej-ofu za osminu finala Lige konferencije.

Još tada je bilo jasno da će veći i bogatiji evropski klubovi „očerupati“ osvajača sedam bodova u tadašnjoj D grupi LŠ, ali je rasprodaja tvoraca istorijskog rezultata kluba osnovanog 1996. godine, od strane dvojice bivših oficira KGB-a, s bogatstvom stečenim u vreme spornih privatizacija pred raspad SSSR, prevazišla čak i najpesimističkije prognoze navijača iz Moldavije.

Samo su desni bek Keston Džulijen (Trinidad i Tobagp), vezista kapiten Stjepan Radeljić (Hrvatska), golman Dmitrij Čeljadnik (Moldavija) i drugi čuvar mreže Sergej Paščenko (Moldavija) iz protokola čuvenog gostovanja u Madridu još redovni u dresovima trenutnog lidera Superlige bivše sovjetske republike.

U međuvremenu su, za manje ili više novca.,“utopljeni“ Atanasaidis, Arboleda, Traore, Kastanjeda, Costanca, Da Silva, Jahšiboev, Kolovos, Til… ali nisu nigde više zablistali kao u istorijskoj noći na Pirinejima. Ni trener nije više isti, šta više desila se višestruka rokada od tada.

Tvorac čudesnog trijumfa u ulozi šefa stručnog štaba, Jurij Vernidub, jedno vreme se na ratištu borio za svoju Ukrajinu protiv Rusije, da bi u jednom trenutku preuzeo kormilo Krivbasa. Njegov naslednik Viktor Mihailov priveo je kraju odbranu domaćeg primata. Međutim, to nije bilo dovoljno da od vršioca dužnosti trenera pstane pravi komandant, jer je poverenje ukazano Hrvatsu Stjepanu Tomasu.

Kada je ovaj dobio otkaz, posle prvog poraza u šampoionatu Moldavije, Mihailov je ponovo dobio šansu da pokaže šta zna i koliko može. Opet s vremenskim ograničenjem (attain kraja 2022. godine), pa je pitanje da li će mu već viđena 21. titula biti dovoljna da konačno ubedi nadređene da je on „taj“ i da baš on treba da vodi ekipu protiv Partizana.

S njim ili bez njega, uglavnom, Šerif evropske utakmice ne igra u svom u Tiraspolju već iznajmljuje stadion Zimbrua u Kišinjevu. Ne zbog toga što nešto fali njegovom spor5tskom kompleksu, naprotiv, već zato što Evropska fudbalska federacija neće mečeve u blizini ratom zahvaćenog područja, gde u rovovima stoje Rusi i Ukrajinci.

Šerif je i na vrhuncu slave imao gomilu stranaca u ekipi, s tim da ih je sada još više i što ogromna većina dolazi sa tla Afrike. Konkretno, iz: Gane, Nigerije, Burkine Faso, Senegala, Obale Slonovače, Malija, Malavija, Gvineje Bisau i Nigera. Sa četvoricom članova, kolonija Brazilaca deluje kao sitna grupa, ali baš oni često prave prevagu na terenu.

Naredni rival srpskog viceprvaka nije nepoznanica za klub iz Humske, jer ga je „parni valjak“, golovima Oibore Odite preskočio sa dva minimalna trijumfa (1:0, 1:0) u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2005. godine, čega se živo sećaju tadašnji prvotimci Ivica Kralj (danas sportski direktor crno-belih) i Albert Nađ (trenutno pomoćnik u stručnom štabu Gordana Petrića).

„Dželat“ Crvene zvezde i zagrebačkog Dinama u kvalifikacijama za prošlu Ligu šampiona prvo će ugostiti Partizan 14. februara, pa doći u Beograd 23. istog meseca, a attain tog dvomeča došao je preko treće pozicije u E grupi Lige Evrope, gde su mu takmaci bili Real Sosijedad, Mančester junajted i Omonija.

Jedini preostali srpski tim na međunardnoj sceni od početka je u Ligi konferencije, s tim da je propustio veliku šansu da direktno ode u High 8. Ostavio je nemački Keln i češko Slovacko iza sebe, ali nije uspeo da nadvisi francusku Nicu i završi kao pobednik D grupe.