Dok se nastavljaju borbe u regionu Dnjepropetrovsk, gde je ruska vojska u nedelju ujutru gađala infrastrukturne mete u gradu Krivi Rog, zapadnim silama ponestaje naoružanja namenjenog za pomoć Ukrajini.

„Dva ruska projektila pogodila su transportnu infrastrukturu. Došlo je plan ozbiljne štete. Istražujemo sve detalje“, saopštio je Valentin Rezničenko, šef vojne administracije u Dnjepropetrovsku.

Članice NATO-a i, pre svega, Sjedinjene Američke Države imaju sve manje naoružanja na raspolaganju za slanje u Ukrajinu, pošto je upotreba oružja u Ukrajini daleko veća nego što su u tim zemljama prvobitno očekivali, navodi se u izveštaju lista Njujork tajms.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je u petak uveče da oko šest miliona ljudi u zemlji trenutno nema struju.

Elevate out restrikcija je došlo zbog ruskih raketnih napada, a Ukrajinci se spremaju za dve ili tri zime sa prekidima u snabdevanju energijom, rekla je Olena Zelenski, supruga ukrajinskog predsednika.

Ruski napadi na energetske infrastrukturne objekte mogu se okarakterisati kao genocid, jer su bili usmereni na „celu ukrajinsku naciju“ i sredstvo da se ona natera na predaju, rekao je ukrajinski javni tužilac Andrej Kostin za BBC.

Genocid se Poveljom Ujedinjenih nacija definiše kao „namera da se uništi, celokupno i delom, nacionalna, etnička, rasna ili religijska grupa“.

Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je u petak sa grupom majki čiji su sinovi na frontu u Ukrajini ili su poginuli, izražavajući solidarnost sa njima.

Međutim, rekao im je i da „smo svi smrtnici“ i da oni koji su poginuli nisu umrli uzalud.

Šta je Putin još rekao pročitajte ovde.

Snimak navodne egzekucije ruskih vojnika koji su se predali u Makijevki najverovatnije je autentičan, saopštio je Folker Tirk, visoki komesar UN za ljudska prava.

On ne navodi direktno da je došlo plan pogubljenja (čega nema na snimku), niti da je to, u strogo pravnom smislu, bilo streljanje zatvorenika.

„Prave okolnosti i potpuni sled događaja moraju se istražiti što je detaljnije, a odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde“, izjavio je.

Ukrajina je saopštila da istražuje okolnosti slučaja Makijevka.

Neki stručnjaci kažu da, pošto je jedan od Rusa na snimku otvorio vatru, Ukrajinci su možda bili primorani i imali pravo da ubiju njega i njegove saborce.

Više o tome čitajte ovde.


Dan 278.

  • Zapadnim silama ponestaje oružja za pomoć Ukrajini, navodi se u izveštaju Njujork tajmsa
  • Oko šest miliona ljudi bez struje u Ukrajini, kaže predsednik Vladimir Zelenski
  • Video egzekucije ruskih vojnika koji su se predali izgleda autentično – UN
  • Prema procenama UN, u posledicama ruskih udara na ukrajinske energetske objekte, koji su počeli 10. oktobra, poginulo je 77 civila, a 272 je ranjeno
  • U Ukrajini strahuju da će ljudi širom zemlje umreti od smrzavanja
  • Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je za ukrajinski BBC da ne isključuje „najgori area“ u kojem bi grad ostao bez struje, grejanja i vode
  • Više od 15.000 ljudi nestalo je tokom rata u Ukrajini, rekao je predstavnik Međunarodne komisije za nestala lica
  • Zelenski kaže da će Kijev vratiti poluostrvo Krim
  • Ruski predsednik Putin razgovarao sa majkama ruskih vojnika koji se bore u Ukrajini ili su poginuli

Ponestaje oružja na Zapadu: „Dan rata u Ukrajini kao mesec dana u Avganistanu“

Prema izveštaju Njujork tajmsa, rat koji bukti u Ukrajini sa tako velikom upotrebom tenkova i artiljerije delovao je nazamislivo zapadnim političarima, kao i zemljama članicama NATO-a, koji je značajno smanjio arsenal tokom prethodnih decenija.

Amerika ima ograničene količine naoružanja na raspolaganju za pomoć Ukrajini, a u Vašingtonu ne žele da preusmere oružje sa Tajvana i Korejskog poluostrva, koje vide kao regione u kojima može doći plan sukoba sa Kinom i Južnom Korejom.

Devet meseci posle početka rata, Zapad sada traga za načinom da dostavi pomoć Ukrajini, ali i da poveća zalihe NATO-a.

Zaraćene strane u Ukrajini koriste više oružja i municije u odnosu na bilo koji drugi sukob posle Drugog svetskog rata, navodi se u tekstu Njujork tajmsa.

Tokom rata u Avganistanu, NATO snage koristile su 300 artiljerijskih raketa dnevno, a nisu morale mnogo da brinu oko odbrane protiv napada iz vazduha.

Ukrajinske snage ispaljuju i nekoliko hiljada projektila dnevno, a moraju i očajnički da se brane od napada ruskih raketa i dronova iranske proizvodnje iz vazduha.

„Dan rata u Ukrajini je kao mesec ili više u Avganistanu“, rekla je za Njujork tajms Kamila Wide, stručnjakinja za odbranu Evropskog saveta, koja je prethodno bila asistentkinja generalnog sekretara NATO za investicije u oblasti odbrane.

Ukrajinci su tokom leta ispaljivali šest plan sedam hiljada komada artiljerijske municije u Donbasu svakog dana, a ruske trupe između 40.000 i 50.000.

U Americi se proizvede samo 15.000 projektila svakog meseca.

Zbog toga se prozvodnja naoružanja premešta u Južnu Koreju, Češku, Slovačku i Bugarsku, ali ta zamisao nailazi na neke zakonske prepreke, navodi se u tekstu američkog lista.

Neke evropske zemlje, poput Švajcarske i Italije, imaju zakone koje zabranjuju dopremanje oružja zemljama u ratu.

Članice alijanse su dosad uložile oko 40 milijardi dolara u naoružanje za pomož Ukrajini, što je iznos godišnjeg budžeta za odbranu Francuske.

Jedan zvaničnik NATO-a rekao je za Njujork tajms da je 20 od 30 članica NATO-a istrošilo zalihe za pomoć Ukrajini, a preostalih 10, među kojima su veće zemlje poput Francuske, Nemačke, Italije i Holandije, još uvek imaju rezerve.

Rusija vrši genocid, tvrdi javni tužilac Ukrajine

Pored ciljanja energetske infrastrukture, još neke prakse Rusije tokom rata u Ukrajini ukazuju na genocid, smatra Andrij Kostin, ukrajinski javni tužilac.

Među njima je prinudno odvođenje ukrajinske dece u Rusiju, kaže on, navodeći da je oko 11.000 njih doživelo tu sudbinu.

Javno tužilaštvo u Ukrajini istražuje više od 49.000 potencijalnih ratnih zločina i zločina agresije, koji su počinjeni od početka rata, dodaje Kostin.

U svakom okupiranom delu Ukrajine primećen je „isti princip“, smatra.

Dosad je doneto 13 sudskih presuda protiv 260 ljudi zbog ratnih zločina od početka invazije, dodao je javni tužilac, koji smatra da je potrebno osnovati „međunarodni advert hok tribunal“ za ova dela, koja će podržati zemlje „celog civilizovanog sveta“ koje se protive ruskoj agresiji.

Kako su ruski napadi oštetili energetsku infrastrukturu Ukrajine

Posle neuspeha na bojnom polju, ruska vojska se usredsredila na ukrajinske energetske objekte, skladišta goriva i vode.

Vazdušni napadi naneli su veliku štetu električnoj mreži, kažu iz ukrajinskog državnog energetskog preduzeća Ukrenergo i dodaju da trenutno ne mogu da odgovore na 50 odsto potražnje.

Pogođene su termoelektrane širom zemlje – od glavnog grada Kijeva plan Odese na jugu i Vinice na zapadu, a tri nuklerne elektrane bile su isključene sa sistema dva dana zbog granatiranja.

Najveću brigu u međunarodnoj zajednici izazvalo je granatiranje u blizini elektrane u Zaporožju, najveće u Evropi, koje može izazvati curenje radioaktivnog materijala, kako kažu iz Ujedinjenih nacija.

Napadi na energetsku infrastrukturu imaju za cilj da utiču na merely ukrajinskog naroda, kaže Marina Miron, vojna istraživačica Kraljevskog koledža u Londonu.

„Rusija misli da će se ljudi pobuniti protiv vlasti, ako se budu smrzavali i ako budu očajni“, kaže ona.

Ipak, Olena Zelenski je za BBC rekla da su Ukrajinci spremni da žive bez struje ako će to dovesti plan samostalnosti njihove zemlje i članstva u Evropskoj Uniji.

Ukrajinska vlada traži od civila da se evakuišu iz područja gde je energetska infrastruktura teško pogođena, umesto da pokušavaju da preguraju zimu u tim mestima.

Savetuju ljude koji žive u Hersonu i Nikolajevu, na jugozapadu Ukrajine, da pređu u zapadne i centralne delove zemlje.

Redovi za vodu u Hersonu

Kako teče život bez struje u Nikolajevu

Dmitri Vlasov i Vjačeslav Homenko, BBC novinari

Ako se setite horor priča koje su vam pričali kad ste bili deca, o „mračnom, mračnom gradu i mračnim ulicama“ – tako danas izgleda Nikolajev.

Zaustavite taksi, a kada iz njega izađete naći ćete se u potpunoj tami.

Kada se oči naviknu na mrak, počinjete da opažate sive kutije, koje predstavljaju stambene zgrade.

Sveće gore samo na retkim prozorima.

Ljudi su se ovde navikli na nestašice struje, a čak i kad je ima, oni znaju bi paljenje svetla moglo da bude opasno.

Imaju i dodatne probleme sa vodom – Nikolajev je dobija iz reke Dnjepar, a u aprilu su ruske snage jednostavno uništile cevi.


Francuska šalje Ukrajini generatore, a Amerika ćebad

Proteklih nedelja, Rusija je u više navrata gađala energetska postrojenja širom Ukrajine, izazvavši velike probleme u snabdevanju strujom.

Kako se zima približava, a prognozira se da bi temperature mogle da padnu na minus 20 stepeni Celizjusa, UN su zabrinute da će životi miliona biti ugroženi.

Ukrajinske vlasti kažu da kažu da u svakom regionu zemlje između 200.000 i 400.000 ljudi nema struju.

Zapadne zemlje šalju pomoć Ukrajini.

Francuska šalje Kijevu 100 moćnih generatora kako bi donekle rešio pitanje snabdevanja energijom, a Amerikanci 80 generatora i 22.500 ćebadi.

Stotine ukrajinske dece iz Harkva završilo u kampovima u Rusiji

Okupacione vlasti u mestu Balaklija i drugim delovima regiona Herson ponudile su letos mnogim porodicama da njihovu decu odvedu daleko od borbi – u Rusiju.

Više od 500 dece je tokom avgusta krenulo na effect, ali su narednog meseca ukrajinske snage oslobodile mnoge delove Hersone, među kojima je bila i Balaklija.

„Zabrinuli smo se. Kad je ukrajinska vojska ušla u grad, shvatili smo da će biti teško da nam se naša deca vrate“, rekla je Natalija Sonkina, čija je dvanaestogodišnja ćerka u kampu.

Mnogi meštani ubrzo su počeli da osuđuju roditelje dece, koja se još uvek nalaze u Rusiji.

Ala Kamenova, čija je jedanaestogodišnja ćerka bila u kampu, kaže da je tokom borbi „bilo nemoguće otići“ iz Balaklije, te da je ponuda okupacionih vlasti delovala kao jedini način da se deca sklone na sigurno.

„Neki ljudi su saosećali sa nama, ali su mnogi drugi vređali, pitajući se kako je moguće poslati dete u Rusiju.“

Celu priču o odvođenju ukrajinske dece u ruske kampove pročitajte OVDE.


Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:


Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Na liniji fronta u borbi ukrajinskih vojnika za povratak Hersona

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Opširnije

Izvor: Danas.rs