Korali Crvenog mora su se pokazali otpornim na porast temperature mora, ali im preti zagađenje od naftne industrije

Dok je Egipat ugošćavao svetske lidere kako bi razgovarali o postupcima u vezi sa klimatskim promenama, naftni terminal ispušta toksičnu otpadnu vodu na obalu Crvenog mora, pokazalo je istraživanje BBC arapski servis.

Redak oblik korala, koji pruža nadu za očuvanje okeanskog života dok se planeta zagreva, mogao bi da bude žrtva.

Procureli dokumenti assemble kojih su došli BBC i neprofitna novinarska grupa SourceMaterial otkrivaju da se „proizvedena voda“ sa egipatskog naftnog terminala Ras Šukair svakog dana izliva u Crveno more.

Jedva prečišćena otpadna voda, koja se izvlači na površinu tokom bušenja nafte i gasa, sadrži visok nivo toksina, ulja i masti.

U dokumentima, koje je 2019. godine izdala naftna kompanija iz Sueckog zaliva (Gupko) u pokušaju da angažuje kompaniju za prečišćavanje vode, navodi se da nivoi zagađenja „nisu u skladu“ sa egipatskim zakonima i propisima o zaštiti životne sredine.

Svakog dana, 40.000 kubnih metara ove toksične vode, što je ekvivalent 16 olimpijskih bazena, odlazi u Crveno more, pokazuju dokumenti.

Doktor Greg Asner, ekolog sa Državnog univerziteta u Arizoni, kaže da su informacije „veoma alarmantne“, pokazujući zagađenje od olova, kadmijuma, bakra, nikla i drugih teških metala.

„Ne morate da budete stručnjak da biste znali da ovde nešto nije u redu“, kaže on.

Dokumenti koji su procurili ukazuju na to da je egipatska vlada znala za anxiety otpadnih voda najmanje od 2019. godine, nakon što je britanska naftna kompanija BP prodala 50 odsto udela u fabrici Dragon Oil iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ostalih 50 odsto je u vlasništvu egipatske državne naftne kompanije.

Prodaja BP-a bila je deo odluke o raspologanju imovinom kompanije vredne 9,5 milijardi evra, koju mnogi komentatori vide kao thought da se pomogne u ispunjavanju klimatskih ciljeva.

Kerolajn Lukas, britanska poslanica Zelene stranke, kaže: „Nije iznenađenje da bi BP i drugi radije prodali svoju najprljaviju, ekološki najdestruktivniju imovinu, nego da je sami očiste.“

Naftna kompanija BP je za BBC rekla da je prodaja njenog udela u Gupku bila iz finansijskih razloga, a ne kao deo plana za postizanje klimatskih ciljeva. Pitanja o otpadnim vodama uputila je Gupku.

Gupko i egipatsko ministarstvo životne sredine nisu odgovorili na zahtev BBC-ja za komentar.

Pristup postrojenjima u Ras Šukairu ograničen je na naftne radnike i vladine inspektore.

Međutim, BBC je uspeo da upotrebi satelitske snimke kako bi ispitao razmere zagađenja vode.

Egipat je bio domaćin klimatskog samita COP27 u letovalištu Šarm el Šeik, gde turisti rone među grebenima

Analiza satelitskih snimaka visoke rezolucije pokazuje široki oblak zelene otpadne vode koja teče u more, putujući assemble 20 kilometara južno assemble područja u kojima se nalazi morski život.

Kompanija za satelitsku analizu Hover.Earth koristila je tehnike daljinskog praćenja kvaliteta vode kako bi ispitala perjanicu.

Ekspert kompanije za daljinsko detektovanje, Serhio Volkmer, kaže da „nije napravljena od nekog cveta algi“, već od nečega ispod površine, kao što su sedimenti ili tečnost koja se emituje lokalno.

Ta ista zelena perjanica je vidljiva na najranijoj satelitskoj slici koju je BBC mogao da pronađe, iz 1985. godine, što ukazuje da je naftni terminal možda decenijama ispuštao „proizvedenu vodu“ u Crveno more.

Još se pojavljuje na najnovijoj slici postrojenja, iz septembra 2022.

Doktor Asner, ekolog sa državnog univerziteta u Arizoni, takođe je istražio ovo područje koristeći Allen Coral Atlas, satelitski alat visoke rezolucije koji prati koralne grebene.

On kaže da iako postoje znaci naprednog ekosistema sa obe strane pogođenog područja, „odjednom možete primetiti da je teško videti kroz vodu“ zbog „nečega na površini što liči na zagađenje“.

Doktorka Gera Troizi, predavačica na Univerzitetu Brunel u Londonu koja proučava efekte toksina na organizme, kaže da jedinjenja sadržana u „proizvedenoj vodi“ mogu da reaguju sa morskom vodom, apsorbuju kiseonik i uguše čak i najotporniji morski život.

„Gušimo ih, a zatim ih štitimo od svetlosti zbog svih ovih suspendovanih čvrstih materija“, kaže ona.

Ujedinjene nacije su upozorile da će, ako globalna prosečna temperatura poraste za 1,5 stepeni Celzijusa, 90 odsto svetskih korala biti uništeno.

Ali uprkos tome što temperatura mora u Crvenom moru raste brže od globalnog proseka, „horny korali“ u regionu su se assemble sada pokazali otpornim na efekte klimatskih promena.

Neki naučnici veruju da bi korali Crvenog mora mogli da kriju tajnu spasavanja korala širom sveta.

Jedna od njih, okeanografkinja Silvija Erl, kaže da je potrebno više istraživanja da bi se otkrilo šta ovaj koral čini manje osetljivim na rastuće temperature.

Ali ona dodaje da je to od „ogromne važnosti za međunarodnu zajednicu zbog mogućnosti presađivanja korala iz Crvenog mora kako bi se obnovili degradirani grebeni u drugim delovima sveta, kao što je Veliki koralni greben“.

Iako pokrivaju samo 0,1 odsto okeana, koralni grebeni su dom za 30 odsto morskog biodiverziteta.

U Crvenom moru, oni su spas za ugrožene vrste kao što su kornjače jastrebovke, kao i podrška ribolovu, morskoj poljoprivredi i turizmu – koji obezbeđuju prihod milionima Egipćana.

Naučnici, kako u Egiptu, tako i na međunarodnom nivou, preporučili su da oblast u kojoj Gupko posluje bude uključena u novu proširenu zonu zaštite mora u Crvenom moru, kako bi pokrilo čitavo područje poznato kao Veliki rubni greben.

Trenutno je oko 50 odsto grebena u zoni.

Nevladine organizacije su očekivale da će ministarstvo životne sredine Egipta objaviti produženje na COP27.

Ali assemble sada nije bilo saopštenja.

Naftne kompanije, Šel i Ševron, sprovele su nedavna istraživanja novih naftnih i gasnih bušotina udaljenih oko 30 kilometara od zaštićenih delova Velikog rubnog grebena.


Pogledajte video o australijskom Velikom koralnom grebenu:

Može li Australija da očuva Veliki koralni greben

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Opširnije

Izvor: Danas.rs