Izazovi na poslu ponekad nisu laki. Uz kratke rokove, malo sredstava i puno posla, teško je ostati miran i neopterećen. U isto vreme, za one koji se bore sa stresom, to je recept za SINDROM SAGOREVANJA.
Sindrom sagorevanja i simptomi sagorevanja
Burnout – sindrom sagorevanja danas je ozbiljan zdravstveni fenomen. Reč je o sindromu sagorevanja na poslu koji nastaje kada se pojedinac ne nosi adekvatno sa stresom izazvanim poslom i poslovnim okruženjem. Ovaj fenomen nije nov – prepoznao ga je američki psiholog Frojdenberger još 70-ih godina prošlog veka. Međutim, danas je to toliko rasprostranjeno da mnogi govore o epidemiji sindroma sagorevanja.
Sami simptomi sagorevanja mogu se podeliti u tri grupe: fizička i emocionalna iscrpljenost, depersonalizacija i cinizam i smanjena profesionalna efikasnost i neuspeh. Osobe koje se bore sa ovim sindromom osećaju se otuđeno, pesimistično, umorno i žale se na glavobolje, apatiju i smanjenu produktivnost na poslu iu privatnom vremenu.
Sindrom sagorevanja: test
Ako sumnjate da i vi imate sindrom sagorevanja, uradite samoprocenu svog stanja da vidite da li je to zaista tako. Tako se razvija sindrom sagorevanja: u početku se javljaju razdražljivost, anksioznost i povremeno loše varenje. Energija potrebna za obavljanje posla nedostaje i pojedinci se osećaju iscrpljeno. Kako sindrom napreduje, rastu i simptomi. Umor, odlaganje posla, ogorčenost, demotivacija, odbijanje radnih zadataka – sve su to simptomi koji se javljaju u poodmakloj fazi. Na vrhuncu razvoja sindroma ljudi se osećaju potpuno opterećeni poslom i tonu u depresiju.
Ako sumnjate da i vi imate sindrom sagorevanja ili ste samo umorni od svakodnevnog stresa sa kojim se nosite na poslu, potražite stručni savet. Vaš porodični lekar će vas uputiti kod psihologa ili psihijatra koji će vam pomoći da pronađete adekvatne načine da se nosite sa poslovnim izazovima koji su pred vama.
