Slobodan Đurić bio je jedan od najpopularnijih pozorišnih i TV glumaca bivše Jugoslavije. Na današnji dan pre 40 godina poginuo je u saobraćajnoj nesreći, a za sobom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji.

Da ga nesrećna sudbina tog 22. januara oko 17.30 nije naterala da sedne u automobil dok se vraćao sa priredbe posvećene Danu armije, odigrao bi lik Šurde u „Vrućem vetru“.

[irp posts=“6676″ name=“LJUBIŠA SAMARDŽIĆ PUŠTEN IZ BOLNICE: Slavna legenda se oporavlja“]

Naime, uloga Šurde u Vrućem vetru, koju je potom maestralno odigrao Ljubiša Samardžić, bila je pisana za njega.

Gledaoci ga pamte po ulozi u filmu „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“, u kom mu je partnerka bila Milena Dravić.

Ilustrovana politika, jedan od najpopularnijih časopisa tog doba, napisala je omaž slavnom glumcu Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) Slobodanu Đuriću.

Tekst, koji je potom preneo Yugopapir, prenosimo u celosti.

Automobilske nesreće postale su moderna mora. Dovoljna je mala nesmotrenost, pa da se u jednoj sekundi spoje život i smrt. Na taj način iz naše kulture nestao je glumac koga smo svi voleli. Vest o smrti Slobodana Đurića, člana Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je toliko neverovatna i stravična u svojoj neumoljivosti da u nju u prvi mah nismo poverovali.

Sad znamo: tog divnog glumca više nema. Svi smo osiromašeni. Televizijski gledaoci pamte njegov lik, tu svežu originalnu komiku.

[irp posts=“2809″ name=“Kako je PERFEKTNA Milena Dravić bila uzor ženama širom bivše JUGOSLAVIJE (FOTO) (AUDIO)“]

Slobodan Đurić je bio najtipičniji moderni komičar. Do njegove pojave naše pozorište nije imalo tako autentičnog komičara sa svim darovima prirode: pojavom, snagom i lepotom. Niko sa toliko dara i rafinovanosti nije umeo da udahne pravi život u likove svojih junaka, bilo da je u pitanju urbani ili folklorni humor.

Niko od njega nije lakše umeo da postigne ono čemu teže svi glumci: da im se veruje.

Posle završene Pozorišne akadsmije Đurić je 1968. godine došao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Pojavom, svežinom i muškom lepotom svoga lica bio je predodređen da igra romantnčne ljubavnike.

Rediteljski refleks Miroslava Belovića otkrio je u Đuriću pravog komičara, glumca koji se i u tragikomedijama snalazi na način koji uzbuđuje gledalište i tera na „smeh kroz suze“.

Đurićev uspon u Jugoslovenskom dramskom pozorištu je nezapamćen. Nikada u modernom teatru jedan mlad glumac nije za tako kratko vreme uspeo da odigra toliko uloga kao Đurić.

– Da mi je neko rekao da Jugoslovensko dramsko pozorište mora da nestane sa lica zemlje i da se iz te nevolje može spasti samo jedna ličnost, ja bih uzviknuo: ostavite Slobodana Đurića – tako nam je vlastiti očaj iskazao Milisav Mirković, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta. – Naša kuća takav gubitak ne može da nadoknadi.

Đurić je bio jedan od stubova mnogih naših predstava. „Mister dolar“, „Veseli dani ili Tarlekinova smrt“, „Dundo Maroje“, „Vasa Železnova“ gotovo su nezamislivi bez njegovih ostvarenja. Nije imao alternacije.

On je atletski lako nosio svoj sve bogatiji opus uloga. Đurić je, uz Nikolu Simića, u srcu našeg repertoara. Ovih dana je dobio i dve nove uloge: u „Zidanju“, Svetozara Vlajkovića, i „Domu gospodnjem“, Džemsa Boldvina.

Radovao se kao i uvek novom zadatku. Ko je od nas mogao da pomisli da ih neće ostvariti…

Na velikom jarbolu ispred zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta vije se velika crna zastava. Nedavno je umro Milivoje Živanović, takođe eminentan član te kuće.

Novi udarac je još teži jer je u pitanju čovek koji je tek navršio 32 godine.

Đurića uspeh nije zaneo. Pred njim je bilo sve široko, ravno i svetlo. Sve mu je bilo milo i lepo.

Nekoliko dana pre tragedije bio je na ručku kod svog kolege Ivana Bekjareva. Zračio je zadovoljstvom čoveka koji je uspeo. On je osećao da ga na ulici, u trgovinama ljudi pozdravljaju pogledima, da ga prepoznaju i vole i rekao je:

– Ivane, mogu da kažem da su mi se ostvarile sve želje. Baš mi sve ide od ruke. Srećan sam!

Smrt traži i dolazi po čoveka najčešće i kad je zadovoljan sobom i životom. Zaustavila je život glumca koji je na najlepši način bio tako čest gost u našim domovima.

Neke njegove uloge sa malog ekrana, na primer, „Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo“, pamtiće se dugo. Na taj način Đurić se uselio u srca miliona gledalaca i zato je njegova prerana smrt primljena kao nemilostivi udar sudbine koji je pogodio i sve nas, poštovaoce njegove glume.

Te kobne večeri u Jugoslovenskom dramskom pozorištu davala se komedija „Naslovna strana“.

U pauzi predstave glumci su u salonu doznali za strašnu vest. Svi su zanemeli. Nisu znali šta će sa sobom. Trebalo je nastaviti predstavu, ali, kako?

Srce im se lomilo, snaga nestajala. Zar igrati komediju u času kada su saznali da im je hladna smrt otela kolegu koga su toliko voleli.

Ali, glumački poziv ne priznaje slabosti i odlaganja: predstava je morala da se odigra.

U grču, sa suzama u očima Svetlana Bojković, Olga Spiridonović, Zoran Ristanović, Gojko Šantić, Milan Gutović i ostali glumci govorili su svoj tekst, igrali tužni i napeti.

Publika se praskavo smejala. Glumci su očaj nosili u duši i srcu. Bio je duboko u njima, nije prelazio „rampu“ i tako je okončana ta u jednom delu najteža predstava za sve one koji su bili na sceni.

Vest s Đurićevoj smrti u Beogradskoj televiziji primljena je sa bolom, kao gubitak koji ostavlja veliku prazninu. Umetnički rukovodioci i reditelji kažu da je imao lice za ekran. Od srednjeg teksta Boban Đurić je pravio glumačke bravure, stvarao lik koji se pamti.

Jedan život u uzletu, dar i rad zaustavljeni su u olupinama smrskanog automobila. U nedovoljno obezbeđenoj ulici iza koje je bio ambis, nestala su dva života.

(Automobil „zastava 101“ kojim je upravljao Slobodan Đurić sleteo je u provaliju duboku 50 metara i svom silinom udario u krov vagona-kuće.)

Sve je moglo da bude još tragičnije da je u tom vagonu, koji je improvizovani stan jedne porodice, bilo i onih koji tu stanuju. Stradalo je i skromno pokućstvo stanara.

Kao neka gorka simbolika ostao je budilnik. Prestao je da radi u času udesa. Pokazivao je 17,40 časova. Samo nekoliko sekundi ranije zaustavilo se i srce Slobodana Đurića i njegovog saputnka Dragoslava Tešića.

Pogledajte film Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo: