Informer | sreda 14 septembar 2022 14: 34h
Ivan Marinković zauvek će ostati upamćen kao bivši suprug pevačice Goce Tržan
Bilo je za godinu učesnik rijaliti programa i uporno se predstavlja kao „tata rijalitija“, ali ne može da se otrese epiteta bivšeg muža. Rijeliti karijeru je započeo 2010. godine, a posle „Farme“ i „Parova“ nedavno je ušao u „Zadrugu“.to ga je zabeležilo za ceo život.
– Iskreno, bio sam veliki fan Goce, nisam mogao ne čekam da je poznat! Počeo sam da radim kao konobar u jednom kafiću u Beogradu 2005. godine, a istovremeno sam prodao brendiranu odeću u butiku, gde mi se i stvorila velika želja! Goca je jednog dana došla tamo i tada smo se prvi put sreli. Onda je često svraćala i kupovala stvari od mene. Našoj zajedničkoj prijateljici se poverila da joj se sviđam i tražila je moj broj telefona – počinje priču Marinković i dodaje da nije verovao da će uspeti da zavede estradničku zvezdu:
Posle godine dana stali su pred oltar!
– Ubrzo posle venčanja, aprila 2007, Goca se porodila i dobili smo ćerku Lenu. To su bile godine kada smo mnogo voleli. Priznajem, imali smo dosta uspona i padova u braku, ali i mnogo lepih trenutaka, koje ću pamtiti ceo život.
Međutim, stvari su krenule nizbrdo i njihova ljubav je počela da bledi.
– U jednom trenutku sam počeo da se pojavim kao detektiv. Pratio sam je i prihvatio je sa drugim muškarcem na delu! Pokušao sam da prebolim, ali nisam mogao… Zato smo se i razveli. Zanimljivo, ona je prva podnela zahtev za razvoj iako sam je uhvatio u prevari. Priznajem da mi nije bilo lako zbog našeg rastanka. Porodice su pokušale da nas pomire, ali bezuspešno.
Od tada je Ivan u lošim odnosima sa ćerkom Lenom (15). – Nisam video Lenu četiri godine. Komuniciramo putem poruke, ali ona nema želju da me vidi i ne želim da je opterećujem vreme. Pozovi me ponekad i pošalji mi poruku. Nedavno mi je pokazala šta je nosila na maturi. Voleo bih da se ponovo približimo i da se češće vidimo – kaže Marinković i ističe da je bivšoj supruzi platio svu alimentaciju koju plaćam svakog meseca. Uskoro bi trebalo da skinu hipoteku koja mi je stavljena na stan zbog tog duga.
Ivan kaže da bi voleo da ima priliku da bude dobar roditelj, kao što su i bili njegov otac Velimir i majka Dragana.
– Rođen sam u strogom centru Beograda, živeo sam sa majkom Draganom, otac Velimir i sestra Teodora u velikom stanu kod Skupštine. Kasnije su roditelji prodali taj stan i kupili tri manja. Bio sam dobar kao klinac, slušao sam sve što su mi rekli. Moja sestra i ja smo se odlično slagale. Sećam se da me je tata vodio kod bake Jele, gde mi je stalno kupovao bombone. Čim dobijam šta želim, počinjem da pevam pesmu koju me je naučio: „Ja sam mali poštanski, moj pas je oštar, dođite sve žene, da budemo žene“. Nisam znala šta to znači, ali uvek sam pevala, a svi su se smejali.
Ivan se prvi put zaljubio u vrt.
– Imao sam devojku Milicu, slatku malu plavušu. A bio sam opsednut i učiteljem Ljiljem, sećam se da sam je stalno milovao po nozi. Dok su druga deca spavala, iskoristio sam priliku da je mazim. Nisam bio svestan svojih postupaka, pa je učiteljica pozvala moju majku da joj se požali. Mama mi je objasnila da ne mogu više tako i prestala sam. Nije me tukla zbog toga, ali moji roditelji nikada nisu digli ruku na mene.
U osnovnoj školi Ivan je nastavio sa svojim nestašlucima, zbog kojih je imao problema sa učiteljica.
– Ne znam iz kog razloga, ali joj se nikako nisam dopao. Jednom me je ponizila pred celim razredom i to nikada neću zaboraviti. Sećam se da joj se drugarica Marija požalila da je jašem. Onda mi je učiteljica rekla da kleknem, da me Marija malo provoza. Plakao sam iz svega glasa dok me je drugarica jahala, to je bila trauma za mene – kaže Marinković i dodaje da su se stvari promenile u petom razredu, kada je dobio srednju svesku o kojoj nema ništa osim reči hvale:
– Učiteljica Mira Marković je brinula o celom odeljenju, a posebno o meni jer je u to vreme moj otac otišao na ratište. Majka je ostala sama sa dvoje dece i bilo nam je jako teško. Njena drugarica je učinila sve da me spreči da idem pogrešnim putem.
U tom periodu Ivanov se ceo svet srušio…
– Početak devetdesetih tata je otišao u rat u Slavoniji, a pred Božić 1992. rekli su nam da je nestao. Njegovo telo nikada nije pronađeno… Voleo bih da nađem njegove kosti i sahranim ga.
U tim teškim trenucima utehu je pronašao u fudbalu.
– Trudio sam se da ne razmišljam o tatinom nestanku, a fudbal mi je pomogao u tome. Trenirao sam u OFK Beogradu, bio sam veliki talent. Bio sam posvećen treningima i školi, pa nisam imao vremena da razmišljam o lošim stvarima – kaže Ivan i dodaje da je zbog povrede morao da odustane od fudbala.
– Pred jednu važnu utakmicu društvo me je pozvalo da odigram fudbalsku utakmicu sa njima na Dorćolu. Znali su da igram dobro, pa treba da im pomognem. Igrao sam dobro, ali sam pred kraj utakmice pao i povredio nogu koja je počela da otiče. Sat vremena kasnije otišao sam sa OFK Beogradom na meč koji smo igrali na Karaburmi. Nisam smeo da kažem treneru za povredu, igrao sam sa otečenim nogom. Posle sam tri meseca išao na terapije, pao sam u formu i zauvek sam prestao da treniram… Kada sam se oporavio, igrao sam fudbalski ponekad, rekreativno. Mogao sam da budem velika fudbalska zvezda, ali mi je povreda sve pokvarila.
Ivan kaže da je uvek bio slab na žene:
– U petom razredu sam otišao na Taru sa fudbalskim klubom i upoznao devojku u kojoj sam se zaljubio. Kada smo krenuli nazad u Beograd, morali smo da raskinemo i zbog toga sam mesecima plakala i patila. Prvu ozbiljnu vezu imala sam na kraju osnovne škole. Volela sam jednu Ivu, a ona je imala dečka sa istim imenom kao i ja. Mrzela sam ga sve dok se nisam mazila s njom. Sada živi u Africi sa mužem i decom i još smo u kontaktu.
U tom periodu devojke i drugari su mu bili važniji od škole: – Hteo sam da upišem srednju školu, ali mi je bila daleko od kuće. Odlučio sam se za Elektrotehničku školu „Rade Končar” zbog blizine, ali mi se nije dopalo što tamo ne ide moji drugari, već pridošlice iz Zaklopače, Zuca, Vranića i drugih sela. Odmah sam rekao majci da želim da diplomiram jer su ta deca za mene seljaci. Prešao sam na Vazduhoplovnu akademiju „Petar Drapšin“, gde je društvo bilo dobro, ali sam imao afirmaciju sa predmetima koji mi se nikako nisu dopadali. Imao sam završenu jedinicu iz biologije i morao sam da polažem upravni ispit koji nisam položio. Ta učiteljica je bila strašna, svi su se plašili jer je smatra la da joj je predmet najvažniji. Ta žena me je baš iznervirala. Majka mu je uvek bila najveća podrška u svemu. Kada je umrla od raka pluća, Ivan je utehu tražio u alkoholu. Imala je mnogo problema oko mene i moje sestre, jer nam je bila i otac i majka. Kada je umrla, počeo sam mnogo da pijem. Shvatio sam da mi niko nije ostao u životu, pio sam ispred radnje, gde god sam otišao. Svaki dan litara rakije… Niko me nije kontrolisao, to je bilo strašno. Čak sam i vozio pijan. Zaustavila me policija i poslala da se otreznim. To mi se desilo više puta – kaže Ma rinković i dodaje da je u jednom trenutku krenuo i tražio pomoć: – Otišao sam kod Drajzerove na lečenje. Imao sam terapiju kod psihijatara, uzimao lekove, slušao predavanja. Doktori su me naučili šta treba da radim kada izlazim iz bolnice. Rekli su mi da moram trajno da promenim svoj način života i prijateljstvo sa kojima sam u to vreme bila u kontaktu. Nakon izlaza iz bolnice, svako jutro sam uzimao blokatore. Ako neko pije alkohol uz ovaj lek, može da umre. Opet nisam mogao da se kontrolišem, pa sam ujutru uzeo bloker, a posle podne pivo, pa sve više. Ponovo sam postao alkoholičar. Prestao sam da pijem pre mesec dana, sam…Majka je bila bolesna
Ivan Marinković i Miljana Kulić (Foto: Screenshot TV Gej)
Ivan veliku podršku ima od svoje devojke Jelene Ilić, koji je poznat u „Parovima“ 2019. godine. Pre ulaska u „Zadrugu“ obećao joj je da će joj biti veran.
– Jelena i ja smo u stalnoj vezi i neću je praviti. skandali zbog nje. Znam da su zaposleni muškarci na prvom mestu, ali neće biti preljube. Pokušaću da se držim podalje i da ne prevarim Jelenu. E sad se nikad ne zna šta nosi dan, a šta noć… – kaže Ivan i dodaje da će se prema cimerima u „Beloj kući“ ponašati onako kako služe:
– Znam da ću neke nervirati svojim ponašanjem i analizama. Tamo će biti dosta iskompleksiranih ljudi, tako da sam spreman na niske udarce. Jedva čekam da vidim Nenada Marinkovića Gastoza i tamo ga uništim! Za mene može da kaže da sam bivši alkoholičar i ništa više, a ja za njega da sam narkoman koji sve što zaradi troši na kokain.
Ivan očekuje da se u rijaliti program uključuje i njegova bivša partnerka Miljana Kulić, sa kojom ima sina Željka, svađala se samnom, jer ne zna ništa drugo. Spreman sam za nju i svakog drugog ko želi da me napadne. Njeno uverenje je da me ruši u „Zadruzi“, u to sam siguran. Ali nikada nije bio sa njom, čak i da je poslednja žena na svetu! – tvrdi Ivan i priznaje da mu je žao što ima dete sa njom:
– Posle „Farme“ ušao sam u „Par“, oženio Miljanu i napravio je dete . Nikad nisam bio zaljubljen u nju, nikada nijesam voleo, niti sam planirao budućnost sa njom. Bili smo intimni i desilo nam se dete. Žao mi je što sam sa njom… Ali ću se kajati celog života. Ona je ološ, žao mi je što imam sina sa takvim! – zaključuje Ivan za „
Udri!
„. Pročitajte više
