On je u intervjuu iskreno odgovorio na pitanje kako je došlo do toga da ga pesma preraste i otme se u legendu

Muzičar iz Ljubljane Magnifico, čije je pravo ime zapravo Robert Pešut, govorio je o tome kako je nastala njegova pesma „Pukni, zoro“, za koju svi Srbi misle da je ratna pesma nastala negde na lelujavim ratnim poljima Soluna za vreme nekog od ratova.

On je u intervjuu iskreno odgovorio na pitanje kako je došlo do toga da ga pesma preraste i otme se u legendu.

Kako je došlo do toga da za vašu pesmu „Pukni, zoro“ svi misle da je „stara srpska pesma iz Prvog svetskog rata“?

Šta ja znam. Srbi su epski po filozofiji i vole kad je nešto legendarno, epski. Nije nikako u redu da je takvu stvar napisao neko iz Ljubljane sa pivom u ruci koji čak nema ni inspiraciju ni u čemu nego je samo izvršio zadatak. Potpuno nepristojno izgleda za takvu stvar. Pa su krenuli da se stvar svira po kafanama, na rođenjima, sahranama, svadbama, odlascima u vojsku, šta ti ja znam, i pred sve važnije utakmice ljudi su pomislili da je naverovatnije to neka stara narodna iskopana od nekog.. Čitao sam da ju je napisao neki poginuli srpski ratnik negde na Solunu Gvozdenom puku. Nitko ne zna kako se on zove niti gde je on umro nego je neko valjda našao tu pesmu zapisanu. To me zabavlja jer čini tu pesmu većom nego za što je bila rađena. Bila je rađena samo za film. Nekad ti se otme pesma. Puno je veća od mene i kao da više nije moja. Toliko ju je narod prihvatio i kao da više nije moja – svi je svojataju. Skurvala mi se pesma.

Kako ste vi reagovali kad ste čuli tu „legendu“?

– Bio sam iznenađen silinom i sigurnošću njihovog izlaganja, ali me ubrzo počelo to zabavljati. To samo čini stvari još većom.

Koja je najveća razlika između Magnifica i Roberta Pešuta?

– Nema tu neke razlike. To sam jednostavno ja. Kad idem na pozornicu, to je moje radno mesto. Ja se tu obučem lepše, za publiku. Kao i pop kad ide u crkvu. I papa si stavi neko drugo ime, pa valjda tako može i obična raja da čini – zaključuje ovaj umetnik za Noizz.