Jedna
od retkih prednosti kojom Partizan može da se pohvali nad Crvenom
zvezdom tiče se broja trofeja u Kupu Srbije od osamostaljenja naše
države. Klub iz Humske je zahvaljujući uspesima u prošloj deceniji
na jednom trofeju više u odnosu na večitog rivala, a aktuelna
generacija beogradskog kluba i dalje je u životu da ovaj bilans
uveća.
Višedecenijski
istorijat derbija imao je svega 40 epizoda u kupu, ali mnoge od njih
zauvek su se urezale u sećanje navijača dva najveća srpska kluba.
Njih je naročito bilo u formativnom periodu večitih rivala.
Prve
godine posleratne Jugoslavije obilovale su duelima Zvezde i Partizana
u kupu, a sve je počelo davne 1947. godine kada su crno-beli slavili
u četvrtfinalu 2:1. Te sezone postali su i prvi osvajači ovog
takmičenja čija su se finala mahom igrala na stadionu Jugoslovenske
narodne armije.
Naredna
1948. godina donela je i prvi večiti derbi u finalu Kupa
Jugoslavije, a mnogo raspoloženiji za igru bili su crveno-beli
slaveći sa velikih 3:0. Zvezda je pobeđivala i u naredne dve sezone
u polufinalima, a onda su usledile pedesete godine koje su bile mnogo
berićetnije kada je reč o Partizanu.
Zlatnim
slovima u istoriji večitih derbija u Kupu Jugoslavije ostaće
zabeležen Dan Republike 1952. godine kada su izabranici Antuna
Pogačnika, predvođeni legendarnim Stjepanom Bobekom, ostvarili
najubedljiviji trijumf nad Zvezdom u ovom takmičenju.
Čak
6:0 bilo je u korist crno-belih, a golove najvećem rivalu davali su
dvostruki strelci Marko Valok i Branko Zebec uz pogotke Bobeka i
Todora Veselinovića.
Bilo
je to svega godinu dana nakon prvenstvene pobede kluba iz Humske 6:1,
a sezonu uoči najubedljivijeg trijumfa „Parnog valjka“ kada je
reč o ligaškim utakmicama 7:1.
Talas
izvanrednih rezultata protiv najvećeg rivala Partizan je iskoristio
i 1954. godine kada je u finalu Kupa Jugoslavije pobedio 4:1. Ponovo
su Valok i Bobek doneli ogromnu radost crno-belima.
Tri
godine kasnije Partizan je ponovo bio bolji od večitog rivala
slaveći u uzbudljivom četvrtfinalnom meču 4:2 u sezoni koju je tim
Florijana Matekala okončao pobedom u finalu protiv novobeogradskog
Radničkog 5:3.
Pedesete
su donele još nekoliko zanimljivih okršaja pre nego što će
nastupiti pauza od skoro četvrt veka kada je reč o okršajima
ljutih rivala sa Topčiderskog brda.
Posebno
napeto bilo je u polufinalu 1958. godine kada su crveno-beli slavili
3:2 u trijumfalnoj sezoni upamćenoj po izanrednim igrama Bore
Kostića.
Bila
je to uvertira pred sjajno finale kupa između večitih rivala
naredne sezone, a koje je Zvezda rešila pobedom od 3:1, ponovo
zahvaljujući sjajnom Kostiću. As crveno-belih bio je glavna karika
u timu Miše Pavića na putu petog trofeja Kupa Jugoslavije.
Usledile
su godine u kojima večiti rivali nisu bili glavni protagonisti u
kupu, a to se naročito odnosi na fudbalere Partizana kojima je čak
32 godine trebalo da dođu do novog trofeja u ovom takmičenju.
Post
koji je trajao od 1957. godine crno-beli će prekinuti tek u osvit
raspada Jugoslavije 1989, spektakularnom pobedom protiv Veleža u
finalu 6:1. Izabranici Momčila Vukotića doneli su tada tek peti
trofej kupa u klupske vitrine, dok se Zvezda u tom trenutku mogla
pohvaliti dvocifrenim brojem odličja u ovom takmičenju.
Sudar
večitih rivala u kupu vratiće se na velika vrata 1985. godine kada
su crveno-beli sjajnu sezonu u ovom takmičenju potvrdili pobedom u
četvrtfinalu nad Partizanom od 2:0.
Mrežu
Fahrudina Omerovića na stadionu Partizana pogađali su Sulejman
Halilović i Milko Đurovski, a dva meseca kasnije isti dvojac doneće
trofej crveno-belima u finalu protiv zagrebačkog Dinama.
Partizan
će tri i po godine kasnije biti uspešniji u novim četvrtfinalnim
okršajima. Vladislav Đukić i Fadilj Vokri donelu su pobedu
crno-belima od 2:1 u prvoj utakmici. Vokri je bio strelac
izjednačujućeg gola u revanšu koji je doneo crno-belima
polufinale.
Zvezda
se revanširala dve godine kasnije pošto je u polufinalnim
utakmicama eliminisala aktuelnog branioca trofeja Partizan. Darko
Pančev je bio strelac jedinog gola na „Marakani“, a ravanš na
stadionu JNA protekao je u efikasnoj utakmici i pobedi gostujućeg
tima od 3:2 zahvaljujući velikom preokretu. Robert Prosinečki i
Refik Šabanadžović uz autogol Predraga Spasića doneli su prvo
finale kupa Zvezdi nakon pola decenije.
Dve
godine kasnije dva tima su odigrala antologijske utakmice u
poslednjem finalu kupa nekadašnje Jugoslavije. Partizan je golom
Budimira Vujačića slavio u prvoj utakmici, dok je čuveni revanš
na stadionu JNA završen nerešeno 2:2, uprkos tome što je Zvezda
dvaput vodila.
Prvi
derbi nakon raspada druge Jugoslavije pripao je Zvezdi, koja je na
„Marakani“ anulirala minimalno vođstvo Partizana iz prve
utakmice, a zatim osvojila trofej posle nepogrešivog izvođenja
penala.
Partizan
će sezonu kasnije vratiti trofej pobedom u finalu protiv subotičkog
Spartaka, a mnogo značajniji trijumf bio je nad Zvezdom u
polufinalnim mečevima zahvaljujući golovima te sezone odličnog
Sava Miloševića.
Na
jesen te 1994. godine crveno-beli su bili uspešniji u četvrtfinalnim
mečevima. Prvi duel završen je pobedom Zvezde od 2:0, a revanš na
stadionu Partizana bio je jedan od najboljih u istoriji večitih
derbija. Bilo je čak 3:3 uz sjajne golove Darka Tešovića, Alberta
Nađa, Sava Miloševića na jednoj i Darka Kovačevića, Predraga
Stankovića i Bratislava Živkovića na drugoj strani.
Zvezda
je dominaciju u kupu potvrdila i 1996. godine „duplom“ pobedom u
finalima protiv Partizana. U dva duela bilo je ukupno 6:1 (3:0,1:3) za tim Vladimira Petrovića Pižona.
Razlika
u trofejnom saldu dva kluba kada je reč o uspesima u kupu drastično
je uvećana 1999. godine pobedom Zvezde u finalu 4:2, a junak meča
bio je dvostruki strelac Dalibor Škorić.
Dve
godine kasnije Partizan se revanširao na „Marakani“ pobedom od
1:0 zahvaljujući čuvenom golu Saše Ilića, jednom od njegovih
retkih van šesnaesterca.
Usledila
su tri derbija u polufinalima koja su okončana u korist
crveno-belih, a antologijski duel odigran je 2008. godine u
polufinalu završenom 3:2 u korist Partizana.
Crno-beli
su golovima Lamine Dijare već posle 22. minuta vodili sa 2:0, ali su
Igor Burzanović i Nenad Jestrović u nastavku igre anulirali vođstvo
večitog rivala. Zvezda je u 70. minutu došla do potpunog preokreta,
ali je sudija poništio regularan gol Nenada Milijaša.
Devet
minuta kasnije Stevan Jovetić je doneo veliku pobedu nad Partizanom,
koji je te sezone započeo dominaciju u srpskom fudbalu.
U
tom periodu Zvezda će tek aprila 2011. godine zabeležiti prvu
pobedu protiv večitog rivala u međusobnim okršajima. Biće to u
revanšu polufinala Kupa Srbije kada je pogodak Andrije Kaluđerovića
za 1:0 bio nedovoljan da ugrozi trijumf crno-belih od 2:0 iz prve
utakmice.
Već
naredne sezone poletan tim Roberta Prosinečkog slavio je u obe
utakmice sa po 2:0, poljuljavši i dalje dominantni sastav Partizana
u godinama kada je titula bila misaona imenica za crveno-bele.
Pola
decenije kasnije Nikola Milenković je doneo pobedu Partizanu za
poslednju duplu krunu kluba iz Humske, a maja 2019. godine pogodak
Bojana Ostojića u finalu kupa doneće crno-belima četvrti uzastopni
trofej u ovom takmičenju.
Pola
decenije od tog duela, Partizan ne uspeva da donese radost
navijačima. Sva tri naredna pokušaja u finalima prošla su
bezuspešno. Crno-beli su u dva navrata poraženi na penale –
najpre od Vojvodine 2020. i
Izvor: Sportske NET
