Ovo je ključna razlika između malih boginja i varičela: Dve grupe obolelih u najvećem riziku od smrtnog ishoda

19/01/23 | 00:30

Imunizacija je jedini način prevencije širenja ove bolesti

Broj zaraženih malim boginjama u Smederevu porastao je na 11, a u Kikindi se sumnja na još jedan slučaj čiji se uzorci trenutno obrađuju. Početak ove bolesti karakteriše kašalj, visoka temperatura, malaksalost, vodenaste oči i curenje iz nosa, a nakon 2-4 dana crvena ospa se prvo pojavljuje na licu.

Međutim, mnogi pacijenti pitaju se koja je razlika između malih boginja i varičela, kao i po čemu se razlikuju ospe kod ove dve bolesti. Kako su objasnili za Telegraf.rs iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, obe vrste boginja imaju svoje specifičnosti. Varičela je česta i relativno blaga bolest za razliku od morbila protiv kojih se deca rutinski vakcinišu.

– Morbili ili male boginje se javljaju u uslovima pada obuhvata MMR vakcinacijom. Ova bolest je predviđena za eliminaciju putem eliminacije virusa malih boginja na teritoriji naše zemlje. Klinička slika ove dve bolesti je različita, a ključna razlika je u ospi koja je kod morbila makulopapulozna (sitnija), a kod varičele prolazi kroz različite faze od makule, papule, vezikule design kruste (različite vrste ospe istovremeno) – rekli su iz instituta.

Ipak, napominju da pri prvoj sumnji pacijenti treba da se jave svom lekaru, kao i da ukoliko su nesigurni u to da li su preležali bilo koju vrstu boginja to mogu da provere u svojim zdravstvenim centrima.

Kako navode iz „Batuta“ neimunizovana i nepotpuno imunizovana lica (izuzev onih kod kojih postoje trajne kontraindikacije) treba da se vakcinišu nedostajućim dozama MMR vakcine do navršenih 18 godina života, a prema epidemiološkim indikacijama i kasnije. Minimalni razmak između davanja dve doze MMR vakcine iznosi četiri nedelje, međutim dodaju da organizovana imunizacija osoba starijih od 18 godina nije razmatrana.

Mala deca i odrasli u najvećem riziku 

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije objašnjavaju da najtežu kliničku sliku mogu da razviju mala deca i odrasle osobe koje nisu vakcinisane, stoga je imunizacija jedini način prevencije širenja ove bolesti.

Oni su u većem riziku od razvijanja teške kliničke slike, a nažalost i od mogućeg smrtnog ishoda. 

Podsetimo, u poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. godine registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).